Српска средњовековна археологија

"Да, то је изговор оних који већ 100 година преписују уместо да истражују."

Све што у историји имамо и што о њој знамо, дугујемо овом научном методу, који ти сматраш изговором за не истраживање. Ту постоји непремостиви јаз између мене и тебе, ја на ту тему не знам шта још може да се напише.

"Забавне књижице" професора Радића су последња три или четири издања, која заправо представљају компилације његових чланака које је писао у Политикином Забавнику и другим дневним и недељним новинама, са циљем да широј популацији (нарочито најмлађима) приближи историју и учини је занимљивом. Колико је мени познато, то је први пут да један врхунски историчар посвећује своје оскудно слободно време у те сврхе. Те књиге су приређивали други, од његових чланака, немају научни апарат, и намењене су широј јавности.

Што се тиче рађења свог посла погледај нпр. професпрову књигу "Јован V Палеолог и његово доба", обимну студију која је својевремено побрала све похвала светске византологије. Такође, у сваком броју Зборника радова Византолошког института ( ЗРВИ), професор објави по неки рад, прилог, приказ или представи неки извод из нових извора. Не знам колико ти је познато, али он има и доста административних обавеза на Филозофском факултету (шеф студијске групе историја) и на Византолошком институту САНУ (који скоро сваке године организује по неки научни скуп највишег ранга). И заиста, аки постоји дисциплина у оквиру домена друштвених наука, у којој ми Срби играмо значајну улогу, то је византологија, тако да ти те примедбе нису на месту.

ТВ дуел нисам гледао, жао ми је због тога. Што се "Српских громила" и "Винчанског писма тиче", нисам их читао. Не видим зашто би проф. Радић писао критике на Винчанско писмо, то није историјско дело (у њему има више археолошких, етнолошких и пре свега лингвистичких елемената).
За Деретића такође ниси у праву. Он је тежак шарлатан, али је 90их био екстремно популаран, и народ се жестоко ложио на те приче. На ТВ Палми сам лично гледао човека који је дошао из Америке како би објаснио да је Фридрих Барбароса уствари био Барбарос, што је кад се чита уназад Сораб раб, тј. он је био српски слуга и дошао је Немањи на поклоњење у Ниш. Било је чак и пар студената историје који су се убеђивали око тога са својим професорима и делили памфлете и копије Деретићевих књига. Један од њих је покушао и физички да се обрачуна са проф. Радићем, јер је овај убедљиво и упорно побијао њихове илузије о Србима као најстаријем народу на свету. Управо та дешавања су и инспирисала професора да напише "Србе пре и после Адама".

Још нешто.

Уопште не мислим да је улепшавање историје тврдња да сеобе није било.

Сеоба је сложен подухват и наши преци би морали бити мајстори планирања ако су успели читав народ (жене, деца, стока, намирнице за пут + свакојаке друге ствари ) воде хиљадама километара кроз непријатељску територију.

Једно је кад војска упадне и освоји територију, а друго је када се сели читав народ. А треба имати у виду да Срби нису номадски народ (попут Гота, Монгола, Бугара) већ седелачки народ и да се селе само у екстремним случајевима.

Хоћу рећи, они који верују да су Срби прешли толике километре, под борбом и наочиглед бројних непријатеља, брзо и ефикасно, нису ништа мањи романтичари од оних који верују да су Срби староседеоци.

Свака част прецима нашим, мада мислим да је таква операција неизводљива или јако тешко изводљива.

Цитат :

Што се "Српских громила" и "Винчанског писма тиче", нисам их читао.

Добро, али си их под утицајем Радића већ сврстао у "неоромантичаре" и производе "мрачних деведесетих", а професор Пешић је Винчанску теорију изнео у "златним осамдесетим".

Нисам...За Винчанско писмо ми је познато да је тамо успостављена теорија о Словенима (чак и Србима) као староседеоцима Балкана, што је а приори немогуће. Винчанска цивилизација је, према ономе што је мени познато, много, много старија од Словена, и потпуно је аутентична. Треба имати у виду да су Срби писмо примили од Византинаца (Грка), а ови пре тога од Феничана, тако да ако су нека винчанска слова слична модерним српским, то ништа мање не чини Винчанце Феничанима него Србима. А са професором никада нисам ни причао на тему неоромантизма, он не воли да прича о томе. И иначе, професор Радић је врло културна и умерена особа, тако да ми је помало жао што га ти видиш као неког инквизитора који забрањује књиге...

Нисам ни мислио да ти је он нешто директно сугерисао на ту тему, већ си усвојио његов начин размишљања, што је чест случај на релацији професор-студент.

Прво прочитај "Винчанско писмо" да би имао праву представу и о аутору, и о теорији.
Не вреди да ти препричавам.

Што се тиче писмености, има много доказа да су Словени имали своје аутентично писмо пре примања хришћанства.
Велесова књига, на пример.
Етрурски записи, који се могу дешифровати само словенским језицима.
И сведочанства страних хроничара о словенском писму.

Највећи део те писмености је изгубљен јер су Словени писали на кори дрвећа, материјалу који не опстаје дуго времена, али рецимо у Новгороду су пронађена љубавна писма обичних људи (не властеле) што показује широку описмењеност (писменост која има традицију) и ево ти један опис Радгостовог храма у коме се директно говори о писмености:

Titmar nam o Radgostovu hramu i bogovima u njemu opširno priča:
"U unutrašnjost (velelepnoga hrama Radgostova) stoje kipovi bogova vešto rukom izrađeni; na svakome je urezano ime njegovo; na glavi su im šlemovi, pokriveni su oklopima te izgledaju strašni. Prvi od njih zove se Svarožić; svi ga neznabošci štuju i klanjaju mu se više nego ostalim bogovima. Ovde se čuvaju i zastave, i iznose se iz ovih svetilišta samo u slučaju ratnoga pohoda. Tada njih nose pešaci.

Дабог ::

Још нешто.

Уопште не мислим да је улепшавање историје тврдња да сеобе није било.

Сеоба је сложен подухват и наши преци би морали бити мајстори планирања ако су успели читав народ (жене, деца, стока, намирнице за пут + свакојаке друге ствари ) воде хиљадама километара кроз непријатељску територију.

Свака част прецима нашим, мада мислим да је таква операција неизводљива или јако тешко изводљива.

Зашто би било немогуће? Словени су већ били на Балкану пре доласка Срба И Хрвата, тако да су ови могли имати неке смернице, тј. нису ишли у потпуну непознаницу. А ако су Данци могли да колонизују Енглеску, не видим зашто наши преци не би могли прећи Панонску низију. Такође, Самова држава је и даље постојала у то доба, тако да пређена територија не мора аутоматски бити и непријатељска.

Зато што сваки такав покрет (минимум 100 000 људи, жена и деце са пратећом опремом) не може проћи неопажено, Авари би једва дочекали да нападну лак плен, и Франци такође, колона је ужасно спора и мора се кретати путевима (како другачије, кроз шуме и мочваре?) и мора застати пред сваком природном препреком, значи непријатељ има готово неограничено времена да их изненади, опколи и уништи.

И 100% је у супротности са војном тактиком Словена, Словени ни као чисто војна формација (без цивила) никада нису улазили у отворену борбу са професионалним армијама, јер је то сулудо. Кнез Само је нападао Франке и Аваре, али је увек имао план - како повући војску и избећи губитке, а када вучеш цео народ са собом онда немаш где да се повлачиш. И морали би знатно времена и труда да уложе у изградњу опреме за кретање - бројна превозна средства у која ће се сместити 100 000 људи и покућство, морали би годинама да штеде храну да би је имали за овај пут, да имају одличне војсковође који ће штитити колону народа и напред и позади и са бокова (а у питању је километарска колона), да имају одличне инжињере/занатлије који ће градити порушене мостове или правити сплавове. И поред свега тога губици би били неминовни, чак и да су Римљани правили план.

Да ли би Срби били спремни да тако организовано и солидарно учествују у тако ризичном и не баш јефтином путу?

Не кажем да је у потпуности немогуће, али онда би наши преци морали бити:
1)савршено информисани
2)савршено организовани
3)технолошки спремни

То ми не личи на Србе из периода о коме се говори.

Да, само изгледа да превиђате да су кључне војне напоре у својој сеоби наши преци учинили управо са Аварима, када су опустошили Балкан све до Јадранског мора и опљачкали Сплит. Цар Фока је повукао војску са лимеса да би је користио у грађанском рату, и већ тада почиње насељеавање Словена. Познато је, нпр, из читавог низа византијских извора, да су Словени тако густо населили Македонију (у античком смислу. не БЈРМ), да је пут од Цариграда до Солуна водио кроз словенска села. Једноставно, након освајања и пљачкања у сарадњи са Аварима (чији је врхунац безуспешно опседање Цариграда), уследило је стихијско насељавање. И време се потпуно поклапа, јер је Фоку победио цар Ираклије, за чијег се царевања гро сеобе и десио (али је она трајала и пре и после)

Колико знам цар Тиберије је склопио савез са Аварима против Словена и пустио Аваре да прођу кроз византијску територију да би изненадили словенску војску. И то је занимљиво, баш оно о чему причам, Авари су поробили панонске Словене, али никада нису успели победити Словене на доњем Дунаву због конфигурације терена,из тога следи да је крајње сулудо и помислити да би неки словенски народ могао несметано да се шетка кроз Панонију.

Е сад, није уопште спорно да су Словени војно заузимали грчке земље и онда се ту насељавали. То су постепена померања војне границе. Постоји јасна словенска тактика: прво извидница, па пљачкашки одреди, па војска, па тек онда народ. Где су сада ти многобројни Словени од Цариграда до Солуна? Чим су претрпели војне поразе започео је процес хеленизације и данас су они Грци.

Спорна је Порфирогенитова тврдња да су Срби дошли из хиљада километара удаљене Бојке и то по упутствима цара Ираклија.

Дабог ::

Колико знам цар Тиберије је склопио савез са Аварима против Словена и пустио Аваре да прођу кроз византијску територију да би изненадили словенску војску. И то је занимљиво, баш оно о чему причам, Авари су поробили панонске Словене, али никада нису успели победити Словене на доњем Дунаву због конфигурације терена,из тога следи да је крајње сулудо и помислити да би неки словенски народ могао несметано да се шетка кроз Панонију.



Спорна је Порфирогенитова тврдња да су Срби дошли из хиљада километара удаљене Бојке и то по упутствима цара Ираклија.

То је било кад - 582? А сеоба Срба, под Ираклијем, дакле између 610 и 641, вероватно после 626. и опсаде Цариграда, после које су Авари изгубили превласт над Словенима, и када је Самова држава већ била формирана (од 623.). Пошто су се Хрвати први населили и освојили бар део Аварских територија - Између Драве и Јадрана - Срби су могли прећи преко њихових територија а не Аварских. Дакле, можда чак и несметана, поготово ако су и једни и други позвани да би одвојили Аваре од унутрашњости Византије.

А да ли некада размишљаш о мотивима који покрећу народе?
Значи Срби су прешли преко хиљаду километара да би се за рачун Византије борили против Авара??? Та теорија ми је толико фантастична да не могу да ти опишем.
Можда треба проширити теорију у смислу да су се борили и против других Словена који су угрожавали Византију.

Сви Словени су јуришали на византијске градове у намери да их опљачкају, а једино Срби и Хрвати долазе као хуманитарна помоћ јадним Ромејима и то хитају из далеке Бојке наврат-нанос да би обавили овај величанствен задатак. Не вреди, не разумем.

Мотив могао бити осећај угрожености у тренутној насеобини - пре свега од Франака, као и релативна пренасељеност. А онда - прилика да настане пространу и скоро пусту земљу, коју ће "добити" ако склопе савез са оним ко је нуди. Да ли је било борби против Авара? Знамо да су се Хрвати борили и покорили одређен део становништва, за Србе немамо те податке.
Уосталом, примера масоних сеоба становништва у историји нашег народа има на претек, и углавном због те исте угрожености и прилике за сигурнијим животом.

Малопре кажеш да је Само створио државу, а познато је да је и Дерван - кнез Срба приступио Самовом савезу, па је сасвим нелогично да би Срби напустили ту новостворену државу ради опасног хиљадукилометарског пута у неизвесност. Значи, одричу се слободе у Самовој држави да би били вазали/најамници у Ираклијевом царству. Не разумем.

И хајде још једном да питам, имали ли каквих археолошких доказа о сеоби?
Морала би се приметити нека драстична промена у култури становништва у односу на период пре 7 века - ако је сеобе било.

Дерван је 636. г. поражен од Тиринжанског војводе Радулфа, који се 642. побунио од Сигиберта III и прогласио краљем Тирингије. Не верујем да би то радио а да претходно не осигура источну границу. Можда је 636. дошло до одмазде од стране Тиринжана, па су Срби били приморани да оду. Но то је ипак нагађање. Оно што знамо је: да су Срби 630-их забележени у изворима (Псеудо-Фредегарова хроника) као Самови саборци, на обронцима Франачке, тачније источно од Тирингије. Потом су посведочени на Балкану.
Што се археолошких налаза тиче, у то нисам упућен. Али, најлогичнија веза између Дерванових Срба источно од Франачке и Срба под Властимировићима на Балкану јесте сеоба. Како другачије објаснити њихово помињање на два различита места?

Где се помиње рат између Дервана и Радулфа? За то први пут чујем. Можда пише на википедији или неком сличном непоузданом сајту. Веруј ми, да се тако нешто десило знао бих - можда и грешим, али мораш ме упутити на хронику где се то помиње.

По мојим сазнањима Дерван и Само успешно ратују против Франака и српска племена стичу независност. Нема говора о поразима.

Цитат :

Како другачије објаснити њихово помињање на два различита места?

Сеобом са Балкана на простор Лабе, Сале и Балтика.

Наравно, не сеобом у току једне године или деценије, већ дуготрајним вишевековним сеобама словенских племена са Дунава.
О чему пише Нестор. (Повест времених лет)

Дабог ::

Где се помиње рат између Дервана и Радулфа? За то први пут чујем. Можда пише на википедији или неком сличном непоузданом сајту. Веруј ми, да се тако нешто десило знао бих - можда и грешим, али мораш ме упутити на хронику где се то помиње.

По мојим сазнањима Дерван и Само успешно ратују против Франака и српска племена стичу независност. Нема говора о поразима.

Сајт. Који јесте испао непоуздан, иако се позива на псеудо-Фредегара
Проверио сам псеудо Фредегара, и не говори о Дервану, сем оног једног пута, али у глави 77, 4-та књига каже како је Радулф (изгледа између 633. и 635.) поразио Венде коју су пре тога много пута били победоносни, због чега је постао и мало превише поносан и побунио се, 639. против Сигисберта. Када му је тај подухват успео, прогласио се краљем Тирингије, потом склопивши савез са Вендима.

Дабог ::

Сеобом са Балкана на простор Лабе, Сале и Балтика.

Наравно, не сеобом у току једне године или деценије, већ дуготрајним вишевековним сеобама словенских племена са Дунава.
О чему пише Нестор. (Повест времених лет)

Али имамо више извора који пишу о Балкану у доба пре оног описаног у ДАИ - ниједан не помиње Србе, али ту су Трибали, Делмати, Мези, Дарданци, Илири, Готи...

Цитат :

Али имамо више извора који пишу о Балкану у доба пре оног описаног у ДАИ - ниједан не помиње Србе, али ту су Трибали, Делмати, Мези, Дарданци, Илири, Готи...

Осим Гота, то су све била словенска племена према теорији о аутохтоности.

Ми не знамо када су настали Срби, ни шта су били Срби пре него што су постали народ. Можда је назив Срби у почетку означавао неку касту међу Словенима, рецимо дружину ратника или нешто друго.

http://www.rastko.org.yu/projekti/obzorja/povest/apetrovic-starine_c.html
Најстарији документован податак о српском имену налазимо најкасније 69. или 75. г. наше ере, у познатој књизи Плинија Цецилија Другог Познавање природе. У Plinii Caecilii Secundi Historia naturalis, VI, c. 7, § 19/ Leipzig, 1875/, наилазимо на српско име у латинизованом облику - Serbi. Он дословно каже: "A Cimmerio accolunt Maeotici, Vali, Serbi, Zingi, Psesii" (Поред Кимерана станују Меотици, Вали, Срби, Зинги, Псеси). Топографија тла на коме се српски етник први пут јасно именује јесте североисточно од Босфора код Кимерана, Сармата и Међана. Читав век после овог Плинијевог навода /најкасније 175. г. н. е./, наилазимо на помен српског имена у делу Географија великог египатског научника који је своја дела писао на старогрчком језику, Клаудија Птоломеја: "Μεταξυ δε των Κεραυνιοω ορεων και του Ρα ποταμου Οριναιοι και Ουαλοι και Σερβοι (Σιρβοι)"(Између Кераунског горја и реке Ра /смештени су/ Оринеји и Вали и Срби).[2] Поред овог антропогеографског податка по коме племе Срба обитава подручје Закавказја у понтском залеђу, он нам даје за нас још значајнији податак да у Панонији постоји и град-насеље који се назива Σερβίνος-(Serbinum). Овај "Српски град" или "Србица" убележен је на његовој мапи Доње Паноније или Подунавских регија негде у савском поречју, на месту данашње Градишке, или је могуће чак да иде и северо-западније до Сиска и Загреба. Постојање имена места које је свој топоним добило, очигледно према народу који у њему живи, прворазредно је сведочанство како то није могла да оствари нека случајна племенска заједница која се ту затекла, или неки новопридошли елемент у Панонију без одговарајућих карактеристика народа са културним идентитетом, који се пре свега огледа у самосвесном ношењу властитог имена. За српско име сведочи и топоним за реку Ксант, често помињану још од Хомеровог доба, за коју антички географ Страбон 63-19 г. ст. ере, каже: "ειθ ο Ξανθος ποταμος οω Σιρβεν εκλουν οι προτερον" /Како су реку Ксант Србица називали раније/ (Strabonis rerum geographicarum libri septemdecim, Basileae, 1571., с. 763/ Документација којом се располаже у овом правцу јесте и она која потиче од Јерменина Мојсеја Хоренског (370-487/492.), чији су текст Шафарик и Суровјецки превели на немачки језик дајући и латинични транскрипт оригинала, овако: "Das Land der Thraken liegt цstlich von Dalmatien bei Sarmatien; und es hat Thrakien fьnf kleinere Provinzen und eine Grosse, in welcher fünf slawische Geschlechter sind, in deren Sitze die Gothen einwanderten; auch hat es Berge, Füsse, Seen, und Inseln, und zur Hauptstadt das glüchliche Constantinopel." (Земља Трачана лежи источно од Далмације код Сарматије, и Тракија има пет малих и једну велику провинцију у којој живи пет словенских племена, где су се скрасили и Готи, имајући градове, реке, море и острва, према главном граду срећном Константинопољу)

Дабог ::

Осим Гота, то су све била словенска племена према теорији о аутохтоности.

Ми не знамо када су настали Срби, ни шта су били Срби пре него што су постали народ. Можда је назив Срби у почетку означавао неку касту међу Словенима, рецимо дружину ратника или нешто друго.

Словенска племена? Мези, Илири? Они нису говорили словенским језицима, колико сам упућен.


Што се Плинија & Птоломеја тиче, знаш за тзв. Сарматску теорију - да је племе(нски савез) Сармата, под именом Срби покорило одређену групу Словена, наметнувши им име и утопивши се међу њима(слично Бугарима). Ово може и да објасни одкуд да Лужики и балкански Срби говоре западнословенским и јужнословенским језиком.

A ta teorija mi je jos od nekud poznata...a, Vuce?

Цитат :

карактеристика народа са културним идентитетом, који се пре свега огледа у самосвесном ношењу властитог имена.

identitet jedne zajednice funkcionise na vise nivoa, zavisno od konteksta u kojem se artikulise. slozena je pojava koja se ne ogleda samo, niti pre svega u imenu (sto ne znaci da ono nije znacajno). ne treba mesati etnogenezu i identitetsku praksu.
takodje, ne mozes znati da li se radi o samosvesnom nosenju imena, jer se radi o interpretaciji od strane autora izvora. u ovom slucaju, dakle, treba imati u vidu da je dati podatak smesten u kontekst identiteta i poimanja identiteta od strane autora izvora, a ne grupacije o kojoj podatak govori.
zasto je ime obelezje kulturnog identiteta? sta podrazumevas pod kulturnim identitetom?

p.s. izvinjavam se sto, uglavnom, skrenuh sa teme...

Змај Огњени Вук ::

Словенска племена? Мези, Илири? Они нису говорили словенским језицима, колико сам упућен.

Откуда знаш како су говорили Мези и Дарданци? То НИКО не зна.
И савремени српски уопште не звучи словенски, када нас слушају странци мисле да нисмо Словени, то је или снажан утицај староседалаца (значи да су се Словени знатно мешали са Илирима по доласку) или се српски језик сасвим другачије развијао јер су Срби (ПраСрби) ти староседеоци.

Змај Огњени Вук ::

Што се Плинија & Птоломеја тиче, знаш за тзв. Сарматску теорију - да је племе(нски савез) Сармата, под именом Срби покорило одређену групу Словена, наметнувши им име и утопивши се међу њима(слично Бугарима). Ово може и да објасни одкуд да Лужики и балкански Срби говоре западнословенским и јужнословенским језиком.

Занимљива теорија. Није за одбацивање.

Olaf Dugobradi ::

A ta teorija mi je jos od nekud poznata...a, Vuce?

И биће све познатија и прихваћенија... како време пролази.

Venceslav ::

Цитат :

карактеристика народа са културним идентитетом, који се пре свега огледа у самосвесном ношењу властитог имена.

identitet jedne zajednice funkcionise na vise nivoa, zavisno od konteksta u kojem se artikulise. slozena je pojava koja se ne ogleda samo, niti pre svega u imenu (sto ne znaci da ono nije znacajno). ne treba mesati etnogenezu i identitetsku praksu.
takodje, ne mozes znati da li se radi o samosvesnom nosenju imena, jer se radi o interpretaciji od strane autora izvora. u ovom slucaju, dakle, treba imati u vidu da je dati podatak smesten u kontekst identiteta i poimanja identiteta od strane autora izvora, a ne grupacije o kojoj podatak govori.
zasto je ime obelezje kulturnog identiteta? sta podrazumevas pod kulturnim identitetom?

p.s. izvinjavam se sto, uglavnom, skrenuh sa teme...

Прихватам примедбе.
Ипак сложићеш се да је јако занимљиво што се град на античком Балкану зове Сербинум.
А при томе и антички називи река су јако слични савременим. (Тимок, Сава, Дрина, Морава....) Тешко ми је да поверујем да су Илири неку реку звали Савус, а онда дошли Словени и променили у Сава или Колубра у Колубара, ваљда су ти Словени били довољно интелигентни да смисле неко оригинално/ново име за реку на коју су се доселили (доселили су -како неки овде тврде - на пусту земљу)

Цитат :

И савремени српски уопште не звучи словенски, када нас слушају странци мисле да нисмо Словени, то је или снажан утицај староседалаца (значи да су се Словени знатно мешали са Илирима по доласку) или се српски језик сасвим другачије развијао јер су Срби (ПраСрби) ти староседеоци.

ja ne bih uzimao izjave turista/stranaca kao relevantan izvor za pitanje o poreklu jednog naroda.
u citatu je zanemaren period od "500 godina" pod turcima. takodje, svako izucavanje jezika mora u obrzir da uzme standardizovanje i "filtriranje" pocev od 19og veka, kada je mnogo toga izmenjeno.

Цитат :

А при томе и антички називи река су јако слични савременим. (Тимок, Сава, Дрина, Морава....) Тешко ми је да поверујем да су Илири неку реку звали Савус, а онда дошли Словени и променили у Сава или Колубра у Колубара, ваљда су ти Словени били довољно интелигентни да смисле неко оригинално/ново име за реку на коју су се доселили (доселили су -како неки овде тврде - на пусту земљу)

nisu slicni, nego su to isti nazivi reka, samo prevedeni. ono sto je najbitnije, a sto je i sasvim, vidim, zanemareno, jeste da su pre dolaska slovena na balkanu bili Rimljani. Timok - rimski Timacus. Savus je takodje latinski naziv reke. Drinus - Drina ili Drim. itd.
to da su se doselili na pustu zemlju odnosi se na pustosenja balkanskih oblasti od doba justinijana. to nikako ne treba shvatiti doslovno. pusta zemlja je opustosena zemlja (ako se radi o citatu iz nekog izvora).
sloveni su po dolasku, dakle, preuzimali starija imena. to nije uopste nova i neuobicajena praksa -npr. osmanlije su po osvajanju carigrada isti nazvali istambulom - samo su preuzeli grcki naziv grada Istem polis. Racunanje na originalnost naroda pri doseljavanju meni ne deluje kao ubedljiv argument za bilo sta. uostalom, pojam originalnosti je moderan termin.

Имаш реку Дрину (Двина) која протиче кроз Русију и Белорусију где није било Римљана па из тога можеш закључити да је Дрина словенски хидроним.

По твојој логици римска Дринус је постала словенска Дрина, а онда су за њу некако дознали и северни Словени и они са радошћу усвојише назив... јер им се ваљда допао!?

Наравно, могуће је да је и чиста случајност што Римљани и Словени надевају слична имена рекама, али превише је тих случајности.

Пре ће бити да су Римљани прихватили називе река староседелаца Балкана - Словена.

Ништа чудно, јер су и први суседи Римљана, Етрурци, вероватно били словенски народ.

ЦИТАТ:
Етрурска цивилизација је својом загонетношћу одувек привлачила пажњу приповедача. Сваки истраживач наслућује да је истраживањем етрурске цивилизације дошао до извесних одговора на фундаментална питања развоја цивилизација у целини, а посебно у Европи. Етрурци су синтеза извесних принципа доведених до савршенства и емпиријски осмишљених. Сматрало се да је та цивилизација претрпела утицаје оних које су је окруживали, а у ствари је она вршила утицај на духовни и материјални развој суседа. Потом ће је столећима суседи покоравати да коначно преузели њене духовне тековине и представили као своје. Тај трагични исход борбе Етрураца (или Расена, како су сами себе звали) унеће многе забуне и довести у заблуду многе истраживаче њихове историје. Проблем језика и проблем писма. Тај проблем је проистекао из проблема порекла, а проблем порекла из проблема преимућства. Настао је тако зачарани круг који се столећима понављао служећи истини. Многобројне хипотезе падале су у воду и поново се враћале својој рудиментарној идеји конструкције. И историографија је остала на нивоу ad captandum benevolentiam, наносећи несагледиве последице које ће бити узрок многих несрећа. Такозвана словенска хипотеза у приступу и тумачењу историје етрурске цивилизације категорички је одбачена и тиме је било паралисано даље конструктивно истраживање. Расветљења која су уносили Данковски, Леваскје, Тејлор, Колар, Чертков, Трусман и други декларативно су препуштена забораву. Својом студијом Silabirium Etruscum, скренуо сам 1980. пажњу на подунавски извор писмености, који ће убрзо после тога бити систематизован у винчанско писмо, а ово повезано са писмом Пеласта, на које је указивао још Исак Тејлор 1899. Имајући у виду распрострањеност велике пелашке породице народа у Европи и Малој Азији, круг кретања народа у II и I миленијуму пре н.е. добио је на тај начин сасвим супротне, али логички исправне смерове. Тако се не само етрурска већ и остале цивилизације јављају у новом светлу. То детерминисање води нас заједничком извору и сродништву, или експлицитније јединственој породици медитеранских и европских цивилизација.

РАДИВОЈЕ ПЕШИЋ


ZLATNE PLOČICE IZ PYRGIA
Arheološko otkriće iz 1964. godine

I – Uslovna transkripcija pisma
I ta tmi a i kak deram azva tije čje uniala az treje soječi i az ašječo u tao je bađe u veli u nas zal SLUVENI az tudu sem čuniz tozo v vas tam jer je škaila sve tule RASE nas si avil čudvat te zi ašče ITALE ak nas vjede i ta nišč bjeda šče avil je nia ka gulšč čva nas o je barije vel i junas o ašču ke SLEVAJE ta nai ščasan ti ud u niaz zela se vačal tmi al avil čval ašču gulišč čva snuif

II – Slobodan prevod
I ta tama donese svu bedu neutešnu i nagna na razmišljanje o razaranjima kao da i boginja baci prokletstvo na nas SLOVENE koji su ovde živeli a vi pođoste u bekstvo i napustiste i nas i svu zemlju RAŠANSKU i predaste nas razjarenim ITALIMA celu zemlju i sve nas rasute po ITALIJI u bedi izdate od svojih vođa koji ne pomisliše na svoje naraštaje i sve SLOVENE koji su mogli imati srećnu sudbinunpa neka je hvala tim izdajničkim sinovima

19.10.1986.