Sta da gledam?

A тако, слажем се.

Morao si da pomenes Batica...

А шта ћу, више пута смо га споменули и на форуму и на нашим часовима...

Може и Гаргамел, боље ће људи да схвате.

Večeras gledam Quo vadis...preporučujem ga svima..

Quo vadis je dobar film. jedan od divnih u tom nizu spektakala tog doba. mada meni je Spartak sa Kirk Daglasom najbolji, a ni Aleksandar sa Bartonom ne zaostaje... i, svakako, Deset bozijih zapovesti - bez premca!

Slažem se..

Venceslav ::

Quo vadis je dobar film. jedan od divnih u tom nizu spektakala tog doba. mada meni je Spartak sa Kirk Daglasom najbolji, a ni Aleksandar sa Bartonom ne zaostaje... i, svakako, Deset bozijih zapovesti - bez premca!

За Кво Вадис и Спартака бих се сложила, ал за Александра никако! То је по мени грозан филм.

Десет Божјих заповести сам гледала баш давно, сем наивне сценографије не сећам се да ми је нешто специјално сметало, мада такви филмови су увек на неки начин проблематични.

Не треба заборавити Бен Хура и Клеопатру, из те едиције.

Preporučujem film ''House of sand and fog''...Odlična priča...Odlični glumci...

Arbus_Di ::

Venceslav ::

Quo vadis je dobar film. jedan od divnih u tom nizu spektakala tog doba. mada meni je Spartak sa Kirk Daglasom najbolji, a ni Aleksandar sa Bartonom ne zaostaje... i, svakako, Deset bozijih zapovesti - bez premca!

За Кво Вадис и Спартака бих се сложила, ал за Александра никако! То је по мени грозан филм.

Десет Божјих заповести сам гледала баш давно, сем наивне сценографије не сећам се да ми је нешто специјално сметало, мада такви филмови су увек на неки начин проблематични.

Не треба заборавити Бен Хура и Клеопатру, из те едиције.

Ah, da, Ben Hur, to je nesto genijalno. Odlika svih tih filmova je naivna scenografija. Aleksandar je izuzetno zabavan jer tu Barton glumi mladjanog Aleksandra.

Да, само да је још мало бољу фризуру имао, можда би филм и личио на нешто.

zato je i genijalan - neverovatno ocigledna perika, a Barton u tim svojim godinama glumi Acu od 20tak godina...

Što jeste jeste..perika..buhahaha

Tijana D Ivl ::

Preporučujem film ''House of sand and fog''...Odlična priča...Odlični glumci...

Што јесте јесте-филм је одличан.

Који је филм у питању ако смем да знам, пошто ми не звучи познато?

Кућа песка и магле...Кратак сиже: Жена је разведена и живи у кући који јој одузимају и без права продају, човек који купује ту кућу је годинама крваво радио да би је купио...Она покушава да врати кућу..две несрећне судбине које су се испреплетале и донеле још више несреће..добитници оскара глуме...пуно емоција...нема права реч за тај филм...

Хм, морам да признам да никад нисам чула. Btw, о ком је добу реч?

Савременом...Данашњем...

За све оне који су волели или и даље воле овај Шотрин филм. Читав филм је исецкан у 11 делова, које наравно не морате да гледате по неком реду. Једноставним померањем миша на слику филма одаберите део који желите у случају да бисте да се подсетите легендарних реплика на прескок.



И, кад ће римејк?

ХАХАХАХА...Јбт, замало нисам умро од смеха. Бој на Косову-најгори филм у историји српске кинематографије. Снимљен из политичких разлога, потпалио масу, историјски нетачан, сто пута злоупотребљаван током свих ратова у 90-им. Ипак, као и већина вас, гледао сам га бар 20 пута, и још увек волим да га гледам. Најјаче су две сцене: кад се коњице залећу једна на другу, а у позадини се види трактор, и кад Обилић коље Мурата, а на руци му се види сат!

Historik ::

Најјаче су две сцене: кад се коњице залећу једна на другу, а у позадини се види трактор, и кад Обилић коље Мурата, а на руци му се види сат!

Па, добро, свима је јасно да филм није рађен на основу историјских извора већ драме Љ. Симовића и како није рађен са намером да буде документарац већ играни филм који би приближио идеју значаја Косовског боја обичном народу кроз ефектне и кратке дијалоге између српских великаша (и Турака), очекивња историчара не би требало да буду превелика. Филм је препун анахронизама, али пошто је рађен по већ нареченој драми, која је опет настала не са намером да аутентично сведочи о самом Боју, већ пре свега да кроз пероснификацију и метафоричне сцене исприча нашу причу после Косова и данас, треба га посматрати искључиво кроз ту визуру. Политичка намера је јасна, али у њој нема ничег априорно лошег. И Американци, Енглези, Французи када праве филмове о својим националним јунацима или великим биткама тиме шаљу једну јасну и недвосмислену политичку поруку, о чему може посебно да се дискутује. Од политичке злоупотребе тешко се може спасити било која историјска тема, а понајмање Косовска. Како год било, у питању је један од најгледанијих и најрепризиранијих српских филмова. Успут, примећује се хронична незаинтересованост филмских студија за обраду тема из српске средњевековене, али и ближе историје. Како је могуће да ми нисмо још увек направили ниједан филм о Немањићима или макар о једном од владара из те династије?


Када је у питању Бој на Косову, мени је најбоља сцена ипак када разговарају две продавачице на пијаци.

Особа А: Свежа дунавска риба! (виче) Косово, Косово, Косово... (sotto voce) Косовом су вам свима пуна уста.
Особа Б: На Косову нам се кажу решава судбина.
Особа А : Мени је Косово сваки дан. Да ми је знати шта се толико тресу пред тим Турцима. Ако долазе Турци, не долазе скаквци.
Особа Б : Нема суровије војске од Турака. Отимају вуну и сукно, пљачкају стоку, пале куће и сена, пале облаке...
Особа А: Чујем да Турци не једу свињетину.
Особа Б: Силују девојке силују дечаке, цркве претварају у коњушнице и џамије...
Особа А: А једу ли рибу?
Особа Б: Људе живе набијају на колац...
Особа А: Глуве ли жене...Питам једу ли рибу?
Особа Б: Шта?
Особа А: Питам једу ли Турци рибу?
Особа Б: Рибу? Мислим да једу. Зашто питаш?
Особа А: Зашто питам? Пастрмке, јегуље, шарани, кечиге...Свежа дунавска риба!

Мислим да је наша кинематографија незаинтересована за обраду средњевековних тема јер такви филмови изискују велика материјална средства. У америчкој и свим осталим продукцијама, историјски филмови (а нарочито средњевековни) су велики спектакли, са грандиозним сценама у којима учествује хиљаде статиста и веома, веома скупом сценографијом. Једноставно, било би смешно да они сад раде филм о нпр. Цару Душану, а да им сценографија буде у фазону "баба се чешља, а село горИ", док је пре пар година снимљено Небеско краљевство, чије снимање (без хонорара глумцима и ауторском тиму) кошта као сви филмови снимљени у Србији у задњих 10 година заједно. И тај Бој на Косову је својевремено био екстремно скуп пројекат, за који су специјалном одлуком ЦК КПС издвојена средства, доведени су најбољи стручњаци из целе бивше земље и иностранства, била је, у оно време, врхунска продукција. А има ту и још једна ствар: не знам да ли вам се (као мени) смучило гледање домаћих филомва (већине), јер су у њима увек исти глумци, режисери и сценаристи, тако да човек сада буквално може и сваки дијалог унапред да предвиди...Једноставно, не бих волео да ми Бата Животиња глуми Дечанског, а Сергеј Трифуновић Душана, некако би се самим тим нарушила историчност приче...

Надовезала бих се и на нашу глуму, бар ову савремену, која је благо речено ужас живи! Замислите да неке средњовековне госпе играју ове младе глумице типа Катарина Радивојевић или, не дај Боже, оне девојке што су глумиле у ''Љубав, навика, паника''. Такође, сасвим се слажем да би било невероватно глупо да глуме исти глумци који се појављују у безмало свим домаћим филмовима и серијама. Кад томе додамо да су наши најбољи глумци махом помрли, остају нам ови млађи, неискуснији и неупоредиво лошији глумци. Као што је једном једна моја другарица рекла (која иначе обожава да гледа хоро филмове): ''Више се уплашим кад у филму главну улогу игра неки анонимус него Бред Пит (или тако неко). Посмилим да бих то можда стварно могла бити и ја, а кад видим познатог глумца, читав филм ми сева пред очима да је све намештаљка.'' Наравно, и са анонимусом је намештаљка, али човек пре и боље може да се уживи.

Има добрих позоришних глумаца који би наше владаре и властелу добро изнели, али је тачно да нема новца, тачније нема жеље да се новац уложи у тако незахвалне пројекте од којих се не очекује нека специјална зарада, бар не довољна да би некога мотивисала да уђе у такав ризик. Али опет, колико год Зона Замфирова била генерално зез везе, ипак је са 1,2 милиона гледалаца показала да публика жели и другачије филмове од оних које смо имали прилику да гледамо 90-их и почетком 2000-тих, па ми можда ту требало тражити шансу.

Ево, ја ћу да будем статиста за џ.

Arbus_Di ::

Ево, ја ћу да будем статиста за џ.

Hehe, nece se isplatiti da bude samo jedan statista za dz.