Најубојитије оружје

Које је по вама најубојитије оружје које је коришћено за време средњег века?

vera!

Јако занимљива обсервација! Иако сам првенстврено мислила на неко материјално оружје, вера ипак јесте била најмоћније оружје средњег века.

EmpressMaud ::

Јако занимљива обсервација! Иако сам првенстврено мислила на неко материјално оружје, вера ипак јесте била најмоћније оружје средњег века.

Не вера, пре бих рекао религија

а најубојитије оружје...хмм... самострел?? сад ће Милош да се одушеви

Хм, а дворучни?

Ja bi se slozio sa Srdjanom, samostrel je lak za upotrebu (pa ga time bilo ko moze koristiti) i kraaaajnje ubitacan!
Dvorucni mac je ubitacan u pravim rukama, i kad ima mesta da zamahne...
Isto bi vazilo i za moju omiljenu dvorucnu sekiru!

Pa,ako ne vera u papinu religiju onda samostrel u preciznim rukama i mac u jakim!

...da...a katapult.....grchka vatra.....to je unishtavalo ipak vetju zivu silu i ostalo....

Ма, куга је била најубитачнија природна сила која је потаманила пола Европе! (добро, можда 1/4).

ma najubojitije oruzje je kad se coveku obeca vecno spasenje tada svaki mac postaje ubojit,strela precizna,koplje gadja pravo u srce a katapult rusi i Carigrad!

Buzdovan ... Salim se on definitivno nije najubojitiji, ali mi je asocicija na oruzje srednjeg vijeka

sta znam... samostrel...?

Mač ima najviše stila ali je definitivno ubojitiji i praktičniji samostrel

kad smo vec kod samostrela... zna neko kad je tacno usao u upotrebu?

Самострел

Самострел је оружје које се састоји од лука који је монтиран на дебло. Посебан механизам на деблу држи лук натегнутим док не дође време за испаљивање стреле. Самострел је имао значајну улогу у средњевековном ратовању у Европи, као и у Кини кроз већи део историје. Данас се самострел користи у спорту (стреличарство), као и у спортском лову.


Историја технологије самострела
Многи научници верују да се први самострел појавио у Кини. Неки верују да се појавио у 6. веку пне. Постоје и археолошке индикације да се појавио у 2. веку пне. Остали извори наводе да се оригинални самострел појавио у Источној Азији, али питање је да ли се први појавио у Кини. Једна верзија самострела зван балиста коришћена је на медитерану од стране Римског царства. Величина самострела је варирала од малих (за једну особу) до огромних справа за опсаду. Балиста је основа речи самострел у романским језицима као што су шпански (ballesta) и италијански (ballesta).

Лук (зван “Шило“ на самострелу) је на раним самострелима прављен од обичног парчета дрвета обично од тисовине. За време Крсташких ратова, Европљани су били незаштићени од сараценских композитних лукова. Ови композитни лукови су били доста моћнији од европских дрвених лукова, па су Европљани усвојили композитне лукове као подесне за прављење самострела. Како је челик постао широко распрострањен у 14. веку почели су се правити и челични самострели. Челични лукови на самострелу били су доста краћи од оригиналних дрвених. Резултат овога је била краћа тетива коју је требало мање вући. Ово је самострелу смањило снагу, и да би се то надокнадило коришћене су се много јаче тетиве. Тако док су стари самострели били натезани помоћу снаге руке, челични су морали имати неки механизам који је затезао лук. Ови механизми су били веома различитих облика, користили су полуге, зупчасте точкове и дизалице на различите начине. Употреба ових механизама омогућавала су војнику да користи челични самострел без превеликог умарања, за разлику од дрвених самострела који су користили људску снагу за напрезање. Каснијих година самострел је имао толику кинетичку енергији да је могао да пробије сваки ланчани оклоп као и већину пуних оклопа. Неки самострели су могли да произведу енергију од 1600 њутна, за разлику од дугог лука који је производио до 900 њутна. Шта више, самострел је могао да буде напрегнут (спреман за паљбу) без напора снаге што је дозвољавало стрелцу да дуже и лакше нишани за разлику од лука.


Полуга која се вуче


Полуга која се гура


Механизам са зупчастим точком


Механизам са дизалицом



Стреле које су користили самострели називане су и клин (енгл. bolts). Биле су краће али доста теже од обичних стрела, што је давало већу кинетичку енергију и већу пробојну моћ од лукова. Постојали су и самострели који су направљени да испаљују камење и оловна зрна. Они су најчешће коришћени за лов на дивљач.

Тетива за самострел је најчешће израђивана од јаког влакна мада је такође била израђивана и од канапа.


Историја употребе самострела

Војник који се крије иза штита и пуни самострелПрема неким изворима самострел се први пут користио у Бици код Ма-Линга у Кини 341. пне. До 200. године пне. самострел се доста развио и био је доста распрострањен у кинеској војсци. Самострел је нашао своје темеље у војсци Теракотове армије у гробници цара Ћин Ш’ хуангаа (260. - 210. пне.). Први самострели на западу појавили су се око 400. пне. Римљани су самострел називали аркубалиста и нису га користили као распрострањено војно оружје. Код Римљана су самострел користили само извиђачи, а коришћен је и за лов. Имао је своју улогу и у Западној Африци, а поробљени Африканци су ову технологију однели у Америку. У северној Америци самострел је коришћен за лов у тренутцима када је била несташица барута због економије, слабог доласка бродова или изолације. До 17. века пчелари су имали своје кошнице широм шума па су их морали бранити од медведа. Због тога је пчеларима било дозвољено ношење оружја, а често су носили огромне самостреле.

Фински еп Калевала описује како Јоукахаинен (фин. Joukahainen) напада из заседе јунака Ваинамоинена (Väinämöinen) самострелом. Легендарни швајцарски херој, Вилијам Тел (William Tell) самострелом пуца у јабуку која се налази на глави његовог сина.

У Европи у војне сврхе самострел се користи отприлике од 800. до 1500. године нове ере. Они су скоро у потпуности заменили лукове у многим европским армијама. Има више разлога за то, иако је дуги лук имао већи домет, једнаку прецизност и могао да испали више стрела у минуту од просечног самострела. Самострел је могао користити војник после само неколико недеља вежбе док је за дуги лук требало неколико година обуке, употреба самострела је била могућа и са коња док дуги лук то није могао.


Послуга самострелаСарацени су самострел назвали “qaws Ferengi“ или Француски лук, када су га крсташи са великим успесима користили у борби против арапских и турских коњаника. У европским армијама војници са самострелом су обично мешани са копљаницима и налазили су се на централним позицијама. Обично су они први нападали непријатељске редове пре него што у напад крене тешка коњица. Они су такође били ефикасни у заштити пешадије. У армији Ричарада Лављег Срца као и у другим армијама самострел су послуживала три војника, војник који је користио самострел (носили су два самострела са собом), други војник који је носио штит за заштиту, док је трећи војник имао за задатак да пуни један самостел док је други у употреби. Тако су три војника могла да испале 8 стрела у минути док је један могао испалити само три. Нишанџија је био вођа тима. Он је задуживао опрему и сам је плаћао своју послугу. Плата плаћеника војника са самострелом је била већа него оног са дугим луком али они нису морали да плаћају послугу и опрема им је била јефтинија.

Тешко оклопљени кољаници (витезови) наоружани дугим копљима, нису се могли добро показати у сукобу са мешаном војком копљаника и самострелаца, јер је самострел могао да пробије већину витешких оклопа. Ово је довело до развоја нове коњичке тактике, Витезови би заузимали формацију у облику троугла са најаче оклопљеним витезовима на шпицу, и сваки од њих би такође био опремљен самострелом.


Ovo je sa vikipedije....

hvala... srce si

ипак мислим да је самострел био непорактичан јер је захтевао превише времена између испаљивања. Каква је ситуација са енглеским дугим луком?

vojvoda ::

ипак мислим да је самострел био непорактичан јер је захтевао превише времена између испаљивања. Каква је ситуација са енглеским дугим луком?

Према искуствима из Стогодишњег рата, дуги лук (longbow) је убојитији од самострела. Имао је нешто већи домет, и неупоредиво већу брзину испаљивања стреле (у минуту се из самострела може лансирати једна до две стреле, а из лука далеко више). Понешто непрактична била је његова величина, јер је обично био дугачак између 1.5 и 2 метра, што имплицира да није био баш лак за ношење, а и да је маневрисање са њим (у отвореним биткама) било помало комликовано. Међутим, у биткама где су стрелци чувани од стране коњице (тактика коју су Енглези развили у сукобима са Шкотима, пре свега Виљемом Воласом и Велшанима), као што је био случај у свим највећим биткама Стогодишњег рата (Креси, Поатје, Аженкур), или при одбрани опседнутих градова, дуги лук се показао као оружије од изванредне убојитости и тактичке примене.

A grcka vatra?Sta je s njom?

Ilmatar ::

A grcka vatra?Sta je s njom?

Колико је мени познато, грчка ватра је супстанца која је настала мешањем неколико хемикалија (између осталог и нечег што се данас обично назива нафтом), и имала је својство да може да гори и на води. Она се углавном користила приликом одбрана градова и разбијања опсада. Зна се да је у неколико наврата спасла Цариград од освајача, а колико се сећам, први пут 626. када је био опседнут од стране Авара и Словена. Мислим да не може да се упоређује са конвенционалним оружијем, јер је коришћена само у посебним случајевима, док су оружја попут самострела и лукова била део ратничке свакодневнице. Најчешће се њоме уништавала непријатељска флота.

Historik ::

Ilmatar ::

A grcka vatra?Sta je s njom?

Колико је мени познато, грчка ватра је супстанца која је настала мешањем неколико хемикалија (између осталог и нечег што се данас обично назива нафтом), и имала је својство да може да гори и на води. Она се углавном користила приликом одбрана градова и разбијања опсада. Зна се да је у неколико наврата спасла Цариград од освајача, а колико се сећам, први пут 626. када је био опседнут од стране Авара и Словена. Мислим да не може да се упоређује са конвенционалним оружијем, јер је коришћена само у посебним случајевима, док су оружја попут самострела и лукова била део ратничке свакодневнице. Најчешће се њоме уништавала непријатељска флота.

Колико ја знам модерни научници могу само да претпостве шта је Византинцима стајало на располагању али не постоји ниједан рецепт из Византије.

Наравно, није сачуван ни један оргинални рецепт, али се зна да је коришћена нека смеса која се садржала нафту или шалитру, и могла је да гори и на води, због чега је била смрт за непријатељску флоту...

А шта се још користило за избацивање из катапулта сем камења приликом опсада?

Olaf Dugobradi ::

А шта се још користило за избацивање из катапулта сем камења приликом опсада?

Ја знам за неколико варијација. У неким опсадама су чак лансирали лешеве, измет и мртве животиње, како би деморалисали посаду и изазвали заразу у граду. Постојала је и нека врста запаљивих пројектила, али тренутно не могу да се сетим од ког су материјала они били направљени...

А нешто у фазону претече данашњих граната?