Jeretici i jeresi

Kad smo vec poceli da pricamo o inkviziciji, sto ne bismo pricali i o jereticima? Ajd da se manemo osnovnih cinjenica o jereticima (koje jeresi postoje, strukture jeresi itd) i ajd da pricamo o njima. Sta vi mislite? Sta je po vama jeres a sta ne? Kakvi ljudi bi bili proglaseni jereticima?

Istorija je pokazala da jeres ne mora uopšte da ima dogmatskih razlika u odnosu na matičnu crkvu, dovoljno je samo da ne poštuje njenu hijerarhiju. Postoji čitav niz primera gde su određene monaške zajednice, koje su se povlačile i bavile proučavanjem Biblije i molitvama, proglašene za jeretičke, onoga trenutka kada su odbijale da poslušaju naređenja pape, ili su na neki drugi način predstavljali opastnost za ustrojstvo crkve

Cini mi se da su Valdenzi imali slican problem. A i to sve lici na katolike, cim im se necije misljenje ne svidja, odma' na lomacu!

Marija ::

Cini mi se da su Valdenzi imali slican problem. A i to sve lici na katolike, cim im se necije misljenje ne svidja, odma' na lomacu!

Marija ::

Cini mi se da su Valdenzi imali slican problem. A i to sve lici na katolike, cim im se necije misljenje ne svidja, odma' na lomacu!

Po meni to nije karakteristika samo katolika. Svako se na slican nacin obracunava sa svojim politickim neistomisljenicima ako je dovoljno mocan.

lady_Godiva ::

Marija ::

Cini mi se da su Valdenzi imali slican problem. A i to sve lici na katolike, cim im se necije misljenje ne svidja, odma' na lomacu!

Po meni to nije karakteristika samo katolika. Svako se na slican nacin obracunava sa svojim politickim neistomisljenicima ako je dovoljno mocan.

Ja bih se složio sa Godivom...Nije tu reč o katoličkoj dogmi, nego o tome da je svaki papa bio ličnost od velikog političkog i finansijskog uticaja, te je stoga vodio računa i o svojim ličnim političkim i finansijskim interesima, što nema mngo veze sa samom dogmom. Katoličku dogmu, tj. njen najveći deo, su stvarali crkveni oci, znameniti i obrazovani monasi i episkopi iz provincije, koji se nisu bavili politikom. Jedini problem je što u katoličkom sistemu vrednosti papina reč ima istu težinu kao i apotolska, tj. automatski se smatra svetom i nepogrešivom, i dobija snagu zakona. Tek ako neki sledeći papa ukine te odluke, one se brišu. Dobar je primer sa Jovankom Orleankom, koja je proglašena za vešticu i jeretika, a potom spaljena na lomači, da bi u XX veku ta odluka bila poništena, a ona kanonizovana...

Historik ::

lady_Godiva ::

Marija ::

Cini mi se da su Valdenzi imali slican problem. A i to sve lici na katolike, cim im se necije misljenje ne svidja, odma' na lomacu!

Po meni to nije karakteristika samo katolika. Svako se na slican nacin obracunava sa svojim politickim neistomisljenicima ako je dovoljno mocan.

Ja bih se složio sa Godivom...Nije tu reč o katoličkoj dogmi, nego o tome da je svaki papa bio ličnost od velikog političkog i finansijskog uticaja, te je stoga vodio računa i o svojim ličnim političkim i finansijskim interesima, što nema mngo veze sa samom dogmom. Katoličku dogmu, tj. njen najveći deo, su stvarali crkveni oci, znameniti i obrazovani monasi i episkopi iz provincije, koji se nisu bavili politikom. Jedini problem je što u katoličkom sistemu vrednosti papina reč ima istu težinu kao i apotolska, tj. automatski se smatra svetom i nepogrešivom, i dobija snagu zakona. Tek ako neki sledeći papa ukine te odluke, one se brišu. Dobar je primer sa Jovankom Orleankom, koja je proglašena za vešticu i jeretika, a potom spaljena na lomači, da bi u XX veku ta odluka bila poništena, a ona kanonizovana...

Чек, чек, зар непогрешивост папе није много касније установљена, а не у средњем веку?

EmpressMaud ::

Historik ::

lady_Godiva ::

Marija ::

Cini mi se da su Valdenzi imali slican problem. A i to sve lici na katolike, cim im se necije misljenje ne svidja, odma' na lomacu!

Po meni to nije karakteristika samo katolika. Svako se na slican nacin obracunava sa svojim politickim neistomisljenicima ako je dovoljno mocan.

Ja bih se složio sa Godivom...Nije tu reč o katoličkoj dogmi, nego o tome da je svaki papa bio ličnost od velikog političkog i finansijskog uticaja, te je stoga vodio računa i o svojim ličnim političkim i finansijskim interesima, što nema mngo veze sa samom dogmom. Katoličku dogmu, tj. njen najveći deo, su stvarali crkveni oci, znameniti i obrazovani monasi i episkopi iz provincije, koji se nisu bavili politikom. Jedini problem je što u katoličkom sistemu vrednosti papina reč ima istu težinu kao i apotolska, tj. automatski se smatra svetom i nepogrešivom, i dobija snagu zakona. Tek ako neki sledeći papa ukine te odluke, one se brišu. Dobar je primer sa Jovankom Orleankom, koja je proglašena za vešticu i jeretika, a potom spaljena na lomači, da bi u XX veku ta odluka bila poništena, a ona kanonizovana...

Чек, чек, зар непогрешивост папе није много касније установљена, а не у средњем веку?

Koliko ja znam, još u srednjem veku...Nakon reformi Grgura VII i perioda kada je veći broj papa zaista poticao iz obrazovanih monaških zajednica.Možda i grešim, kao što sam napomenuo u svom prvom postu na ovom forumu, ja nisam neki expert za srednji vek. Mada je uočljivo da od reformi, a pogotovo od kraja Avinjonskog ropstva, nepogrešivost pape postoji, ako ne de iure onda de facto...

Hereza je predpostvljam pocela sa Arijevcima... Medjutim on je kasnije vise bila veza za politicko negiranje pape nego za dogmatsko ucenje. Svako ko nebi odgovarao crkvi bio je heretik Koliko se sjecam u razvijenom srednjem vijeku najvise je bila razvijena na jugu Francuske . opcenito mislim da je jug Europe bio vise izlozen herezi od ostatka zbog kulturnih mjesenja.

Pa i hriscani su smatrani jereticima... u odnosu na Jevreje. A mislim da je jeretika, tj odstupanja od zvanicnog misljenja crkve postojala i pre Konstantinovog preokreta, u obliku gnostickih misljenja.

Trudim se da na citavu stvar gledam s njihove tacke gledista i onda lako zakljucujem da je progon jeretika bio sasvim normalan za ono vreme. A i ne znam zasto se toliko zgrazavamo pred celom situacijom kad smo pre nesto vise od pola veka imali mnogo goru situaciju - Drugi svetski rat.

Marija ::

Pa i hriscani su smatrani jereticima... u odnosu na Jevreje. A mislim da je jeretika, tj odstupanja od zvanicnog misljenja crkve postojala i pre Konstantinovog preokreta, u obliku gnostickih misljenja.

Vrlo moguce:)

crna_udovica ::

Hereza je predpostvljam pocela sa Arijevcima... Medjutim on je kasnije vise bila veza za politicko negiranje pape nego za dogmatsko ucenje. Svako ko nebi odgovarao crkvi bio je heretik Koliko se sjecam u razvijenom srednjem vijeku najvise je bila razvijena na jugu Francuske . opcenito mislim da je jug Europe bio vise izlozen herezi od ostatka zbog kulturnih mjesenja.

Koliko znam bilo je tu jos jeresi sem Arijanaca, al ne znam da su oni bili prvi

Marija ::

crna_udovica ::

Hereza je predpostvljam pocela sa Arijevcima... Medjutim on je kasnije vise bila veza za politicko negiranje pape nego za dogmatsko ucenje. Svako ko nebi odgovarao crkvi bio je heretik Koliko se sjecam u razvijenom srednjem vijeku najvise je bila razvijena na jugu Francuske . opcenito mislim da je jug Europe bio vise izlozen herezi od ostatka zbog kulturnih mjesenja.

Koliko znam bilo je tu jos jeresi sem Arijanaca, al ne znam da su oni bili prvi

Jesu u Hrišćanstvu...Posle su došli nestorijanci, donatisti...

A je l bilo jeretika i jeresi i pre Konstantinove reforme?

Marija ::

A je l bilo jeretika i jeresi i pre Konstantinove reforme?

Pa Konstantinova reforma (mislim da pod time zapravo podrazumevaš Prvi Vaseljenski sabor održan u Nikeji) je nastala kao reakcija na širenje učenja prezvitera Arija (čiji se sledbenici nazivaju Arijancima). Teško da je pre IV veka moglo biti jeresi, jer se sama crkvena dogma nije do tada iskristalisala. Na primer, na tom istom saboru odlučivano je koja su žiija verodostojna i treba da čine osnov hrišćanskog učenja, kao i sijaset drugih stvari vezanih za dogmu, crkvenu praksu i hijerarhiju. Dakle, što se tiče hrišćanstva, nije bilo, niti je moglo da ga bude, jer se ono što mi danas nazivamo hrišćanstvom tek počelo da formira u IV veku

Ne bih se bas slozila. Hriscanstvo je nastalo jos u I veku nove ere, samo sto nije imalo oformljenu crkvu u danasnjem smislu reci, a nije bilo ni zvanicna vera bilo kod naroda. Tek je u IV veku hriscanstvo postalo zvanicna religija i tek je tad dobilo priliku da se institucializuje.

Sorry, Historik, али прва јерес је забележена још у апостолско време. Били су то помало мистериозни Николаити (Николинци, следбеници извесног Николе). Каснији апологети и јересиолози (св. Иринеј, Елефтерије и др.) сматрали су да су они до извесне мере христијанизовали постојеће гностичке системе из Египта, Сирије и неке гностичке струје у јудаизму. Још касније, током средњег века, приписиване с уим такве девијације да се о њима не може писати на страницама овог форума.

После Николинаца, хронолошки следе Маркионци о којима се зна више. Ови и сви други хетеродоксни покрети су у основи гностички. Најзначајнији представници гностичког НАЧИНА МИШЉЕЊА су били Валентин и Василид. После њих класични гностицизам се лагано дегенерише, али је снажне ревитализован у манихејству које је у једном тренутку угрозило и основне токове хришћанства.

Такође, то што није било сабора пре 325. године није аргумент за непостојање јереси. Управо је св. Иринеј формулисао одговоре на гностичке изазове актуелне у том тренутку. Захваљујући његовом ауторитету, цела Црква је одбацила учење Валентина које је у неким тренутцима имало прилику да стекне велики број присталица у пастви.

У једном дану стекох слободу и занатско писмо.

До марта стварно ћу да постанем ЦАР.

Defunctus ::

Sorry, Historik, али прва јерес је забележена још у апостолско време. Били су то помало мистериозни Николаити (Николинци, следбеници извесног Николе). Каснији апологети и јересиолози (св. Иринеј, Елефтерије и др.) сматрали су да су они до извесне мере христијанизовали постојеће гностичке системе из Египта, Сирије и неке гностичке струје у јудаизму. Још касније, током средњег века, приписиване с уим такве девијације да се о њима не може писати на страницама овог форума.

После Николинаца, хронолошки следе Маркионци о којима се зна више. Ови и сви други хетеродоксни покрети су у основи гностички. Најзначајнији представници гностичког НАЧИНА МИШЉЕЊА су били Валентин и Василид. После њих класични гностицизам се лагано дегенерише, али је снажне ревитализован у манихејству које је у једном тренутку угрозило и основне токове хришћанства.

Такође, то што није било сабора пре 325. године није аргумент за непостојање јереси. Управо је св. Иринеј формулисао одговоре на гностичке изазове актуелне у том тренутку. Захваљујући његовом ауторитету, цела Црква је одбацила учење Валентина које је у неким тренутцима имало прилику да стекне велики број присталица у пастви.

Sjajno-naučih nešto novo, a za pola od navedenih jeretičkih pokreta nikada ranije nisam ni čuo... A zašto ste apostrofirali način mišljenja?

Da li se u jeres moze ubrojati i Montanstvo?

Defunctus ::

Такође, то што није било сабора пре 325. године није аргумент за непостојање јереси.

Слажем се. Просто, пре 313. год. није ни могло бити сабора из разних разлога у које не бих сад да улазим. Појава "јереси" већ у првим деценијама по вазнесењу Христовом је сасвим нормална ствар, јер, како Спаситељ није оставио ништа записано морало се прибећи усменом казивању које није веома поуздано, поготову ако се преноси из треће или пете руке. По мени је сасвим нормално да се појаве различита тумачења Христових речи међу неуким народом, јер код усменог казивања увек постоји опасност да се многе ствари случајно искваре или забораве.

P.S. Да бисте постали цар, требаће Вам неколико хиљада порука Пуно среће у напредовању кроз форум

@Historik
У светлу открића библиотеке из Nagg Hammadiја савремена наука је дошла на становиште по којем је могуће идентификовати одређене гностичке системе и основне правце. Међутим, они су толико међусобно дивергентни и различити да их може повезати само НАЧИН РАЗМИШЉАЊА, а никако заједничко порекло из неке претходне вере. Ово последње ипак не значи да се трагови гностицизма не налазе код Платона, зороастријанаца, у старој египатској религији, па чак и у јудаизму. Гностички НАЧИН РАЗМИШЉАЊА је апсорбовао извесне елементе наведених система и обојио из бојама пореклом из палеолита: црно - бело, добро - зло, да - не, лепо - ружно итд. Трагове палеолита налазимо и у савременој информатичкој технологији: начин на који сада разговарамо почива на смени само два симбола 0 и 1. Мирослав Брант, писац Средњовековног доба повијесног развитка, али и целог низа одличних чланака који су се бавили срв. јересима и њиховим пореклом први је код нас почео да говори још седамдесетх година прошлог века о НАЧИНУ РАЗМИШЉАЊА, а не о теологији и верском систему. Његови чланци су сакупљени у сјајну књигу "Извори зла". До сличних закључака је дошао и Ј. Стојанов, Скривена традиција у Европи, Градац, Чачак - Београд 2003.

Према томе, поменути начин размишљања је у суштини дуалистички модел, својствен човеку као битију. То је уједно и тајна свих јереси од Николинаца до сајентолога - све почивају на дуалистичком начину мишљења и (готово) све с времена на време ревитализују поједине елементе извесних гностичких система.

@lady_Godiva

Да, монтанизам је такође јерес у чију замку је пред крај живота упао један од најзнаменитијих апологета правоверне и саборне Цркве Тертулијан.

Zahvaljujem na detaljnom objašnjenju!

Молим, и други пут.