Omiljena historijska licnost iz srednjeg vijeka

У потпуности Вас разумем када су омиљене историјске личности у питању. Иако је средњи век мој омиљени историјски период, ја никога не могу да прогласим за своју омиљену личност, али не из разлога што су мртви најмање 500 година, већ зато што још нисам наишла на ону особу коју би красиле карактерне особине које ја веома ценим, мада то ме не спречава да ми неко буде симпатичнији од неког другог (молим да се у "симпатичне" не уброји и већ поменута Мароција, пошто је мени занимљива само идеја да једна жена у својим рукама држи сам врх власти (црквене, световне), па се том списку могу прикључити и још неке жене које су или владале или које су на неки други начин имале учешћа у значајним догађајима светске историје; Мароцијину личност не бих да коментаришем).

Defunctus ::

Не, сигурно нисте. Наставите да нам пишете, биће ми задовољство да Вам помогнем.

Hvala na podrsci i pomoci.

EmpressMaud ::

Само да додам да је Јованка канонизована 1920. године, за време папае Бенедикта XV.

A to znaci da nikad nije kasno za iskupljenje!

Ilmatar ::

EmpressMaud ::

Само да додам да је Јованка канонизована 1920. године, за време папае Бенедикта XV.

A to znaci da nikad nije kasno za iskupljenje!

Од стране кога? Јованке Орлеанке или римокатоличке Цркве?

Пре свега од Ватикана...

Ех тај Ватикан...

Hmm....Saladin je zaista izuzetan, moje postovanje(ne i obozavanje) je zadobio humanim odnosom prema Hriscanima.
Dodati moram naravno Stefana Nemanju...Da li je potrebno objashnjavati ovakvu odluku?

Zanimljive i za postovanje su mi lichnosti Manojla I Komnina, Jovana V Paleologa, I poslednjeg "Romejskog" cara, Konstantina XI Dragasa Paleologa...Mislim da sam ga zavoleo kad sam, jos kao mlad zaljubljenik u istoriju, prochitao rechenicu iz "Istorije Vizantije"...

Konstantin je bio na zidinama grada, sa svojim vojnicima...Resen da ne nadzivi stvar koju brani.

Ako sam pogresio u citatu, oprostite mi

Са Саладином се слажем у потпуности!

EmpressMaud ::

Ilmatar ::

EmpressMaud ::

Само да додам да је Јованка канонизована 1920. године, за време папае Бенедикта XV.

A to znaci da nikad nije kasno za iskupljenje!

Од стране кога? Јованке Орлеанке или римокатоличке Цркве?

Rimokatolicke crkve!

Ако могу наши онда Стефан Немања, цар Душан и Стефан Лазаревић. Сви су у различитим приликама постизали изузетне резултате

vojvoda ::

Ако могу наши онда Стефан Немања, цар Душан и Стефан Лазаревић. Сви су у различитим приликама постизали изузетне резултате

Па добро, и краљ Милутин је.

EmpressMaud ::

vojvoda ::

Ако могу наши онда Стефан Немања, цар Душан и Стефан Лазаревић. Сви су у различитим приликама постизали изузетне резултате

Па добро, и краљ Милутин је.

Јес и то што кажеш.

EmpressMaud ::

vojvoda ::

Ако могу наши онда Стефан Немања, цар Душан и Стефан Лазаревић. Сви су у различитим приликама постизали изузетне резултате

Па добро, и краљ Милутин је.

А Стјепан II и Твртко?

Ashimar ::

Konstantin je bio na zidinama grada, sa svojim vojnicima...Resen da ne nadzivi stvar koju brani.

Ako sam pogresio u citatu, oprostite mi

"Предаја града није нити моје лично право, нити право било ког појединца који у њему живи, јер је наша заједничка одлука да погинемо сви заједно, а не да спасемо своје животе."

Да је среће да су ови наши научили нешто од њега.

Не могу да кажем да имам омиљену историјску личност, па још у средњем веку, али волим оне који се до краја жртвују за своју идеју, визију, циљ... Оне који се не повлаче као кукавице и политиканти. Не волим опортунисте, мале душе и беднике, а на моју велику жалост историја често баш такве воли да памти. Оне који су били идеалисти често проглашавају будалама и неразумницима. Волим необичне и другачије, оне који остављају свој лични печат и које не можеш да помешаш са неким другим.

Summa summarum, волим оне који гину у епским биткама и оне који се не повлаче ни када су над њима најтамнији облаци-Херманарик, Теодорик, кнез Лазар, Константин Драгаш... Допуните низ.

Arbus_Di ::

Да је среће да су ови наши научили нешто од њега.

Овај...., није баш јасно..., јел' опет треба неко да погине?

Добро, ако баш мора... Ал' 'ајде да овог пута мало прерасподелимо терет и да ова генерација ратоборних Српкиња - Амазонки активније учествује у борби? Познајем једну која одлично рукује мачем: пробада, сече, располућује и све што треба у вези са мачем.

Мени се не допада идеја борбе и мислим да до ње не треба да дође.

Defunctus ::

Arbus_Di ::

Да је среће да су ови наши научили нешто од њега.

Познајем једну која одлично рукује мачем: пробада, сече, располућује и све што треба у вези са мачем.

Нећемо да претерујемо.

Defunctus ::

Овај...., није баш јасно..., јел' опет треба неко да погине?

Наравно да не треба по дефиницији нико да гине, али, искрено, једноставно ми не пријају они медицински феномени који иду на две ноге, а немају кичму. Данас је обичан човек у великом међугалактичком процепу- нит може да живи, нит може да мре, осећа да ни на једно нема право. Што се тиче идеје о прерасподели терета, она ми је прихватљивија од избегавања ношења истог само јер кичма може да пукне. А таквих је историја пуна, зато се проблеми и гомилају.

Борба сама по себи носи клицу хаоса и немира, али ко сам ја да верујем да се човек икада може смирити? То је проклетство које ће га увек пратити, али разумем Вашу позицију и волела бих да са Вашим миром могу да посматрам историјске догађаје. Вама је вероватно ближи Вукашин из Клепаца од Богдана Жерајића, на чему Вам завидим.

А, наравно, нема забуне, све ово пискарање на форуму не схватам(о) лично, већ спортски примам(о) ударце. Јача дух.

Oprosti Arbus Di zbog offtopica, ali da li je to ostatak Konstantinopoljskih zidina na tvom avataru?

Vivere est militare!

Ајд и ја да кажем нешто на ову тему.Имам више омиљених личности из средњег века а то су:
1.Влад Цепеш
2.Александар Невски
3.Димитрије Донски
4.Цар Душан
5.Владимир I