Корен реформе је наравно био манастир Клини. Свега 200 година након оснивања манастира, његов приорат је обухватао око 1500 манастира (мушких и женских), и имао више десетина хиљада монаха и монахиња. Систем је био такав да је опат Клинија био старешина свих тих манастира, и да су се монаси састајали на годишњим скуповима. Такође, изванредним одредбама оснивачке повеље, манастир је изузет испод јурисдикције локалног епископа и властелина, и директно потчињен самом Папи (што је умногоме олакшало његов успон). Крајем 11ог и почетком 12ог века он је на свом врхунцу, његови монаси постају папе, а сам манстир је изванредно богат услед бројних дарова који пристижу са свих страна света. У њему се службе одржавају током читавог дана, уз невероватно раскошну сценографију, скупоцене обредне предмете, фреске, иконе и остале црквене украсе. Сама реформа сводила се на нову ученост, ширење клинијсвских идеала, сузбијање лаичке инвеституре. У односу на свештенство пре реформе, клинијевски духовници су били много боље образовани, знатно више лично побожни, мање корумпирани (до половине 12ог века када креће опадање) и много више поштовани и од народа и од других духовника.