Klinijevka reforma

Bas sam sad u nekom od postova naisla na manastir Klini pa me to potseti da Klinijevku reformu. jako davno sam citala o tome pola se ne secam, pa bih volela da mi neko od vas nesto o tome detaljnije kaze a posle mozemo i da diskutujemo o ovome. Sta kazete?

Корен реформе је наравно био манастир Клини. Свега 200 година након оснивања манастира, његов приорат је обухватао око 1500 манастира (мушких и женских), и имао више десетина хиљада монаха и монахиња. Систем је био такав да је опат Клинија био старешина свих тих манастира, и да су се монаси састајали на годишњим скуповима. Такође, изванредним одредбама оснивачке повеље, манастир је изузет испод јурисдикције локалног епископа и властелина, и директно потчињен самом Папи (што је умногоме олакшало његов успон). Крајем 11ог и почетком 12ог века он је на свом врхунцу, његови монаси постају папе, а сам манстир је изванредно богат услед бројних дарова који пристижу са свих страна света. У њему се службе одржавају током читавог дана, уз невероватно раскошну сценографију, скупоцене обредне предмете, фреске, иконе и остале црквене украсе. Сама реформа сводила се на нову ученост, ширење клинијсвских идеала, сузбијање лаичке инвеституре. У односу на свештенство пре реформе, клинијевски духовници су били много боље образовани, знатно више лично побожни, мање корумпирани (до половине 12ог века када креће опадање) и много више поштовани и од народа и од других духовника.

Суштина Клинијевске реформе огледала се покушају оздрављења дубоко посрнуле западне цркве. Најједноставније, у цркви су постојали и морални људи који нису желели више да ћутке прелазе преко појава као што су симонија и николаизам, тј. продаја црквених положаја и предавaње потпуном неморалу. Заговарали су другачија начела црквеног живота, полагали су завет чедности, чистоће и сиромаштва, живели су аскетски и испоснички, имали су др. режим молитве, а своје тело су рабили максимално...У суштини, ове идеје нису нове и база им је био још Бенедикт Нурсијски и његов Монте Касино, само су његове регуле у заоштренијој форми преко другог Бенедикта, Анијанског, дошле и до самог Бернона (оснивача Клинија). Значај ове реформе у каснијем добу мислим да се не може преценити...

Arbus_Di ::

Заговарали су другачија начела црквеног живота, полагали су завет чедности, чистоће и сиромаштва, живели су аскетски и испоснички, имали су др. режим молитве, а своје тело су рабили максимално...

Дефинитивно су имали другачији режим него посрнуло монаштво тадашњег доба, али се они нису излагали превеликом физичком напору и аскетском начину живота. Тај вид побожности долази тек са просјачким (фратарским) редовима, нарочито са Фрањевцима. За Клини је познато да су били материјално обезбеђени од стране својих богатих спонзора, и да су време које би иначе проводили у физичком раду (прописаном у регули Св.Бенедикта) проводили у додатним службама и литургијама и у оновременом научном раду (преписивање књига и проучавање старих текстова). У сваком случају су били позитивна промена, и мислим да није дошло до клинијевске реформе Католичка Црква данас не би постојала