Велики раскол 1054.

Изволите дискутовати о овом веома важном и шта више интересантном догађају који је коначно поделио Источну и Западну Цркву. Дакле, који су били узроци, поводи, како се све одразило на тадашњи свет, које су последице... И, наравно, дајте нам своје мишљење.

Pa u pocetku su svi mislili da se zbog toga nece nista desavati bitno,ali ipak posledice se osecaju i do danas i verovatno smo i mi nekada u zivotu osetili te posledice....ali ipak to je sudbina.
P.S.Sta si mi uradio sa nalogom?

Posledice se i danas osecaju uprkos zelji dve crkve da se ujedine. po mom misljenju nema sanse da se stvarno ujedine.

Да, тешко да ће бити уједињења. У међувремену су се цркве развијале одвојено и у великој међусобној нетрпељивости, што је довело и до догматских разлика, пре свега католичког учења о непогрешивости папе и filioque-а. Правих покушаја уједињења заправо није ни било. Ја сам се понадао да ће Бенедикт XVI донети неку новину у Ватикан, и уистину се он у почетку тако и понашао. Вођени су чак и неки преговори, а онда је прошле године објављено да је уједињење немогуће, јер папа тражи да он буде врховни поглавар целе хришћанске цркве и екумене (читај: да се остали покатоличе), док су преговарачи са православне стране тражили екуменски сабор, по угледу на оне из рано-хришћанског периода (што би папу свело на његову праву меру: патријарх Рима и једнак са осталим старим патријарсима, уз евентуално право првопомињања, из чисто традиционалних разлога). Најжалосније је то, што је више од пола тих средњевековних раскола и сукоба између Цариграда и Рима било чисто политичке природе, и није имало никакве везе са теологијом. Штавише, и папе и цариградски патријарси су били понекад постављена лица, далеко од способности да воде икакве теолошке расправе (ово нарочито важи за пре-клинијевске папе). Последице њихових глупости данас се нама обијају о главу...

Сложила бих се са колегом Хисториком, у већини онога што је написао, али бих додала следеће.

Ја лично нисам ништа специјално очекивала од бившег префекта Конгрегације за доктрину вере и не очекујем ништа од било ког следећег папе. Искрено не верујем у идеју екуменизма, не због тога што је у питању неплеменита и нехришћанска замисао, већ јер у интересу остваривања ове идеје не лежи идеал, до голи (политички) интерес. Рецимо да је католичка црква временом постала мудрија и прорачунатија и да је учила на својим грешкама, што не значи да се на било који начин дубоко и искрено иделошки изменила. Хиљаду (да ли само хиљаду?) година раскола је много времена, после свега. Неки историјски процеси су једносмерни и такви треба да остану.

Никако не треба сметнути са ума да Ватикан још увек није признао независно Косово и Метохију, што само потврђује горе написано. А сви знамо колико је Ватикану стало до хришћанских споменика на Косову и Метохији.

Кад смо већ код папе Бенедикта XVI да ли знате да је изјавио да једино Католичка црква има право да се зове хришћанска црква?

EmpressMaud ::

Кад смо већ код папе Бенедикта XVI да ли знате да је изјавио да једино Католичка црква има право да се зове хришћанска црква?

У питању је документ малопре поменуте Конгрегације из прошле године у којем се протестантима оспорава статус цркве, тако да смо ми још добро и прошли. Шалу на страну, то је једна од ретких ствари у којима се слажем са Католичком црквом.

Даље, они се позивају на закључке Другог Ватиканског концила по којим је Христос створио једну цркву на земљи која је у сваком смислу наставила да живи само кроз католичку цркву, бла, бла. Уз то да папа буде протос и сл., ја не видим где је простор за дијалог, чак и када у старту не би постојале сумње у искреност мотива које мене никада неће напустити.

Не би било лоше да прочитате овај текст, "Од “filioque” до хуманизма".

Енглеска верзија

Српска верзија

Али каквог је одраза Велики раскол имао на тадашњицу?

Колико ја знам никаквог. Био је чисто формализовање онога што је већ годинама било у стварности...

И да, опростите ми на мојој непосредности, али шта је то К.Т.О у постпису?

Historik ::

И да, опростите ми на мојој непосредности, али шта је то К.Т.О у постпису?

То је толико интерна фора, да ти ништа не би значило, веруј ми. А уједно је и наша мала и слатка тајна. Верујем да разумеш.

Ех...кад ти особа женског пола саопшти реченицу која се завршава са "верујем да резумеш" то обично значи или да си од тада па надаље ускраћен за дотичну женску особу, или да је нешто много куул али неће да ти каже...Разумем!

Historik ::

да си од тада па надаље ускраћен за дотичну женску особу

Ух, па није баш толико страшно.

Historik ::

Ех...кад ти особа женског пола саопшти реченицу која се завршава са "верујем да резумеш" то обично значи или да си од тада па надаље ускраћен за дотичну женску особу, или да је нешто много куул али неће да ти каже...Разумем!

Чему фатализам? Женске тајне, шта да ти кажем. Не морате баш све да знате.

Historik ::

Колико ја знам никаквог. Био је чисто формализовање онога што је већ годинама било у стварности...

Kako se odrazilo na duhovni zivot srenjeg veka?

У тренутку раскола, бар колико је мени то познато, хришћанство је било већ поларизовано. На Западу је народ углавном био везан за локалног бискупа, и није имао појма о теолошким расправама које су вођене (а и да је имао, ништа му не би значиле, јер није знао ни латински, није разумео чак ни службе на које је одлазио у цркву). Папе су се мењале поприличном брзином, тако да је свака дубља расправа била онемогућена питањима опстанка папе на свом престолу и другим политичким питањима, углавном везаним за деловање царева СРЦ-а. У Византији је била слична ситуација, премда понешто боља. Народ ни тамо није могао да учествује у духовним споровима, али је барем разумевао литургије и друге свете службе. Такође, византијско монаштво је већ до тада достигло неслућене величине духовног уздизања, проучавањем углавном ранохришћанских мислилаца и црквених отаца (што је заправо хришћанство у најчистијој форми, уз наравно Свето писмо). Запад ће тек нешто касније, реформом која је отпочела у манастиру Клини, да се реши корумпираности црквеног апарата, али ће и та реформа трајати кратко, а будући векови ће донети превасходно борбу против јереси и инквизицију. Што се тиче покушаја поновног сједињавања цркви (тзв. Лионска и Фирентинска унија), реч је о покушају византијских царева да добију финансијску и војну помоћ од Рима, потчињавајући се папи. Обе уније су пропале, јер их верници, а пре свега византијско монаштво и свештенство, нису прихватали. За обичног човека није било никакве разлике, а у ученим круговима су настали термини "латинска јерес" и "грчка јерес", и стварала се духовна и политичка поларизација, чије одјеке осећамо и данас...

Hvala

Mislim da se prave posledice raskola osjecaju tek od IV krstaskog rata, kad je raskol bio definitivan. Do tada je bio nedefinisan status...

Верујем да нема неке велике шансе да се уједине православци и католици. Једноставно, имамо другачија размишљања, и то не би ишло. Додуше, можда је ипак и боље што смо се одвојили.