Ikonoborci

Mogli bi malo da pricamo na ovu temu

Могли бисмо, али она иде у Византију. Предлажем да је Емпреса пресели на одговарајућу страну.

Slazem se

Defunctus ::

Могли бисмо, али она иде у Византију. Предлажем да је Емпреса пресели на одговарајућу страну.

Нема никаквог проблема.

Па ајде, ко ће да почне?

Би ја, ал' не знам шта се тачно тражи.

Па за почетак, ај прво испричајте нешто о њима... Направите неки увод... Као да држите предавање....

Ух..., изгледа да су све очи упрте у мене. Дајте ми мало времена.

Тако је то кад у друштву Ви највише знате.

Па могли би и студенти мало да се играју професора, а професор да тек понекад интервенише неким објашњењем или појашњењем, ако осети да је то потребно... Било би занимљиво... Ето, Тилотама, који је отворио/ла тему, могао/ла би да почне... Евентуално да формулише шта га конкретно интересује по овом питању...

Слажем се са Брунхилдом.

Ne interesuje me ništa konkretno..jednostavno sam otvorila temu.
Pa dobro, hajdemo ovako, mada, mislim da skoro znamo ko su oni bili.
Ikonoborci bili su religiozni pokret koji je imao za cilj borbi protiv ikona i relikvija. Javio se u VI i VII veku, a naročito se razvio u vreme cara Lava III Isavrijanca koji je ikonoborstvo proihvatio kao državnu politiku. To je nastavio i Konstantoin V Kopronim. On je 754. godine na Šestom vaseljenskom saboru u Carigradu doneo odluku o otklanjanju slika sa zidova po crkavama i otklanjanju svi pristalica ikona tzv. ikonodula. Posebno je vršio pritisak na manastire koji su posebno bili vezani za ikone.
Na Sedmom vaseljenskom saboru u Nikeji 787. godine ikone su ponovo uvedene kao predmet obožavanja, ali ih je već 815. godine Lav V Jermenin obnovio ikonoborašku politiku. Konačno je carica Teodora na saboru u Carigradu 842. godine uspostavila ponovno poštovanje ikona. Takodje, prvoe nedelje Časnoga posta slavi se ova pobeda pravoslavlja.
Jovan Damaskin je napisao tri besede protiv onih koji odbacuju ikone...
Toliko od mene za sada. Ako postoje neke greške, molim da me ispravite...

Лепо. А што су им сметале иконе? И како то да им нису сметале фреске?

Брунхилда ::

Лепо. А што су им сметале иконе? И како то да им нису сметале фреске?

Па сметале су им и фреске. Познато је да су иконоборачке цркве биле осликане само крстевима. Иконе су им сметале зато што је добар део поданика обожавао саме иконе, а н е ликове представљене на њима...

Mene konkretno interesuje da li su bukvalno shvatili sledeći citat:
''Ne gradi sebi lika rezana niti kakve slike od onoga što je gore na nebu, ili dole na zemlji, ili u vodi ispod zemlje. Nemoj im se klanjati niti im služiti jer ja sam Gospod Bog tvoj''?

Tilotama ::

Mene konkretno interesuje da li su bukvalno shvatili sledeći citat:
''Ne gradi sebi lika rezana niti kakve slike od onoga što je gore na nebu, ili dole na zemlji, ili u vodi ispod zemlje. Nemoj im se klanjati niti im služiti jer ja sam Gospod Bog tvoj''?

Нису буквално, али су се водили тим идејама. Теолошка позадина читавог покрета је у томе што је највећи део источних поданика Византије заиста био склон идолопоклонству, што Лав, а и други цареви нису више могли да толеришу. Међутим, ту има и других димензија. Прочитао сам негде (мислим да је у питању Оксфордска историја Византије) да је велики утицај имао исламски обичај не представљања бога и људских ликова, јер су цареви Лавове династије пореклом били из земаља са арабљанског лимеса (да ме неко не схвати погрешно, тај лимес не постоји, али је термин прикладан да се објасни да су живели уз границу, ратовали и имали прилике да упознају обичаје муслимана). Сад, велико је питање колико су арабљански обичаји могли да утичу на Византију, нарочито након енормног непријатељства између два народа (и у то време два света), тако да предлажем да се ова констатација узме уз одређену резерву. Још једна компонента приче била је потпуно не-теолошке природе. Након што је свештенство (а нарочито монаштво) пружило отпор царевој политици, уследили су невиђени прогони, уз убиства, пљачкање и спаљивање манастира и цркава. Цареви су искористили повод да на лак начин дођу до огромних манастирских метоха и других имања, који су има поприлично требали у то време. Одређени број светаца из тог периода су монаси-мученици, страдали у прогону, од којих је најпознатији Св. Стефан Нови (или Млађи, како се где преводи). Цареви су једно догматско питање претворили у брљотину и крвави пир, који се претворио у пљачкање и прогон читавог монаштва, и који је страховито заоштрио односе са римским надбискупом (Папом), доприневши тиме значајно будућем расколу две цркве.

Nemale ispravke.
Ikonoborstvo jeste bilo pokret protiv postovanja i izradjivanja ikona i drugih figuralnih prikaza svetaca u Vizantiji ali vredi spomenuti da govorimo o dva perioda u stvari.
Prvi period ikonoborstva je bio od 730. kada je Lav III Isavrijanac doneo prve ukaze protiv postovanja ikona do 787. godine. Vrhunac progona ikonofila i samog pokreta bio je Ikonoboracki sabor iz 754. godine (dakle ne radi se o jednom od vaseljenskih sabora!). Lavov sin Konstantin V Kopronim bio je i uceni teolog koji je sastavljao spise protiv postovanja ikona od kojih je jedan fragmentarno sacuvan. Njegov sin Lav IV Hazar je vec obustavio progon ikonofila da bi najzad postovanje ikona obnovljeno na Sedmom vaseljenskom saboru 787. u Nikeji koji je organizovala Lavova udovica carica Irina koja je vladala kao regent maloletnog Konstantina VI. Ova obnova ikonofilije nije bila ni laka ni brza.
Do obnove ikonoboracke politike doslo je 814. sa stupanjem na presto Lava V Jermenina koji je kao i Lav isavrijanac bio vojskovodja od karijere rodom iz istocnih provincija carstva. Vazno je spomenuti da su ikonofilski carevi Nicifor I i Mihailo I Rangabe pretrpeli nekoliko teskih poraza pa se pocelo verovati da ikonoborstvo ipak nije protivno Bozijoj volji. Medjutim, za razliku od perioda 8. veka, ikonoborstvo 9. veka nije donelo nova teoloska tumacenja i dalje borbe na tom planu. SA smrcu Teofila 842. zavrsio se ikonoboracki period posto je njegova udovica Teodora kao namesnica u ime jos jednog malodobnika, Mihaila III, obnovila kult ikona na saboru u Carigradu. Ukratko, sada je obnova ikonofilije isla mnogo lakse i bezbolnije uz brojne kompromise carske politike.

Ikonoborstvo je vise nego interesantan fenomen koji se odigrao u 8. i prvoj polovini 9. veka, nazalost u vreme koje se moze smatrati u pogledu istoriografije za vizantijski "mracni vek". Ukratko, preostali izvori su ikonofilski i stoga nije uvek lako proceniti realan tok dogadjaja, ustanoviti preciznu hronologiju, resiti druga pitabnja. Sa tim u vezi, da li bi ikonofili jedan sabor koji je organizovao najogorceniji ikonoborac Konstantin V Kopronim nazvali "Vaseljenskim" ? Da li bi ga kao takav priznali Rim ili recimo Antiohija ili Aleksandrija ? Iako je Konstantin V zeleo da sabor iz 754. bude vaseljenski po organizaciji i znacaju ni jedan patrijarh nije prisustvovao, carigradski je preminuo i stolica sv. Andrije je bila upraznjenja. Zbog toga je u pravoslavnoj tradiciji ovaj sabor ostao upamcen ne kao vaseljenski vec posprdno kao "bezglavi".

Dobro nam dosao, Klaudije!

ClaudiusGothicus ::

Nemale ispravke.
Ikonoborstvo jeste bilo pokret protiv postovanja i izradjivanja ikona i drugih figuralnih prikaza svetaca u Vizantiji ali vredi spomenuti da govorimo o dva perioda u stvari.
Prvi period ikonoborstva je bio od 730. kada je Lav III Isavrijanac doneo prve ukaze protiv postovanja ikona do 787. godine. Vrhunac progona ikonofila i samog pokreta bio je Ikonoboracki sabor iz 754. godine (dakle ne radi se o jednom od vaseljenskih sabora!). Lavov sin Konstantin V Kopronim bio je i uceni teolog koji je sastavljao spise protiv postovanja ikona od kojih je jedan fragmentarno sacuvan. Njegov sin Lav IV Hazar je vec obustavio progon ikonofila da bi najzad postovanje ikona obnovljeno na Sedmom vaseljenskom saboru 787. u Nikeji koji je organizovala Lavova udovica carica Irina koja je vladala kao regent maloletnog Konstantina VI. Ova obnova ikonofilije nije bila ni laka ni brza.
Do obnove ikonoboracke politike doslo je 814. sa stupanjem na presto Lava V Jermenina koji je kao i Lav isavrijanac bio vojskovodja od karijere rodom iz istocnih provincija carstva. Vazno je spomenuti da su ikonofilski carevi Nicifor I i Mihailo I Rangabe pretrpeli nekoliko teskih poraza pa se pocelo verovati da ikonoborstvo ipak nije protivno Bozijoj volji. Medjutim, za razliku od perioda 8. veka, ikonoborstvo 9. veka nije donelo nova teoloska tumacenja i dalje borbe na tom planu. SA smrcu Teofila 842. zavrsio se ikonoboracki period posto je njegova udovica Teodora kao namesnica u ime jos jednog malodobnika, Mihaila III, obnovila kult ikona na saboru u Carigradu. Ukratko, sada je obnova ikonofilije isla mnogo lakse i bezbolnije uz brojne kompromise carske politike.

Ikonoborstvo je vise nego interesantan fenomen koji se odigrao u 8. i prvoj polovini 9. veka, nazalost u vreme koje se moze smatrati u pogledu istoriografije za vizantijski "mracni vek". Ukratko, preostali izvori su ikonofilski i stoga nije uvek lako proceniti realan tok dogadjaja, ustanoviti preciznu hronologiju, resiti druga pitabnja. Sa tim u vezi, da li bi ikonofili jedan sabor koji je organizovao najogorceniji ikonoborac Konstantin V Kopronim nazvali "Vaseljenskim" ? Da li bi ga kao takav priznali Rim ili recimo Antiohija ili Aleksandrija ? Iako je Konstantin V zeleo da sabor iz 754. bude vaseljenski po organizaciji i znacaju ni jedan patrijarh nije prisustvovao, carigradski je preminuo i stolica sv. Andrije je bila upraznjenja. Zbog toga je u pravoslavnoj tradiciji ovaj sabor ostao upamcen ne kao vaseljenski vec posprdno kao "bezglavi".

Ово је теби немало

Steva ::

ClaudiusGothicus ::

Nemale ispravke.
Ikonoborstvo jeste bilo pokret protiv postovanja i izradjivanja ikona i drugih figuralnih prikaza svetaca u Vizantiji ali vredi spomenuti da govorimo o dva perioda u stvari.
Prvi period ikonoborstva je bio od 730. kada je Lav III Isavrijanac doneo prve ukaze protiv postovanja ikona do 787. godine. Vrhunac progona ikonofila i samog pokreta bio je Ikonoboracki sabor iz 754. godine (dakle ne radi se o jednom od vaseljenskih sabora!). Lavov sin Konstantin V Kopronim bio je i uceni teolog koji je sastavljao spise protiv postovanja ikona od kojih je jedan fragmentarno sacuvan. Njegov sin Lav IV Hazar je vec obustavio progon ikonofila da bi najzad postovanje ikona obnovljeno na Sedmom vaseljenskom saboru 787. u Nikeji koji je organizovala Lavova udovica carica Irina koja je vladala kao regent maloletnog Konstantina VI. Ova obnova ikonofilije nije bila ni laka ni brza.
Do obnove ikonoboracke politike doslo je 814. sa stupanjem na presto Lava V Jermenina koji je kao i Lav isavrijanac bio vojskovodja od karijere rodom iz istocnih provincija carstva. Vazno je spomenuti da su ikonofilski carevi Nicifor I i Mihailo I Rangabe pretrpeli nekoliko teskih poraza pa se pocelo verovati da ikonoborstvo ipak nije protivno Bozijoj volji. Medjutim, za razliku od perioda 8. veka, ikonoborstvo 9. veka nije donelo nova teoloska tumacenja i dalje borbe na tom planu. SA smrcu Teofila 842. zavrsio se ikonoboracki period posto je njegova udovica Teodora kao namesnica u ime jos jednog malodobnika, Mihaila III, obnovila kult ikona na saboru u Carigradu. Ukratko, sada je obnova ikonofilije isla mnogo lakse i bezbolnije uz brojne kompromise carske politike.

Ikonoborstvo je vise nego interesantan fenomen koji se odigrao u 8. i prvoj polovini 9. veka, nazalost u vreme koje se moze smatrati u pogledu istoriografije za vizantijski "mracni vek". Ukratko, preostali izvori su ikonofilski i stoga nije uvek lako proceniti realan tok dogadjaja, ustanoviti preciznu hronologiju, resiti druga pitabnja. Sa tim u vezi, da li bi ikonofili jedan sabor koji je organizovao najogorceniji ikonoborac Konstantin V Kopronim nazvali "Vaseljenskim" ? Da li bi ga kao takav priznali Rim ili recimo Antiohija ili Aleksandrija ? Iako je Konstantin V zeleo da sabor iz 754. bude vaseljenski po organizaciji i znacaju ni jedan patrijarh nije prisustvovao, carigradski je preminuo i stolica sv. Andrije je bila upraznjenja. Zbog toga je u pravoslavnoj tradiciji ovaj sabor ostao upamcen ne kao vaseljenski vec posprdno kao "bezglavi".

Ово је теби немало

Sta ces voli covek da pise...

Не разумем чему чуђење. Клаудије је најавио немале исправке (то јест, исправке које неће бити мале) и тако је и урадио. У складу са најавом, такав и текст, који је, бај д веј такође и веома занимљив...

ОХ јеах..лонг лив тхе Клаудијус Готикус..

Tijana D Ivl ::

Mene konkretno interesuje da li su bukvalno shvatili sledeći citat:
''Ne gradi sebi lika rezana niti kakve slike od onoga što je gore na nebu, ili dole na zemlji, ili u vodi ispod zemlje. Nemoj im se klanjati niti im služiti jer ja sam Gospod Bog tvoj''?

Ovo je zapovijest iz starog zavjeta na koju su se ikonoborci pozivali. Razlog ovoj zapovjesti u starom zavjetu je bio jer se Bog jos uvijek nije ovaplotio (javio se u tijelu) tako da bi slikanje Boga bilo lazno svjedocenje... Medjutim Isus Hristos ispunjava i dopunjava zakone iz starog zavjeta, pa ne vazi vise oko za oko nego: ko ti udari samar okreni mu obraz za drui... Tako vise ne vazi zabrana o slikanju ikona, jer sad mozemo slikati Boga koji se javio u tijelu (drugo lice sv Trojice) dok Boga oca i Sv Duha ne slikamo