Није могуће саставити целовиту Тертулијанову биографију и све што се зна о њему долази из пера Јевсевија из Цезареје, „Црквена историја“ и св. Јеронима, „О славним људима“. Рођен је око 155. у Картагини као син једног римског официра. Ово је важан податак јер је очев тицај оставио неизбрисив траг на синовљеву личност. Отац је желео да син настави војничку каријеру, али овај се још као младић побунио и отишао у Рим на студије права. Тада је био наклоњен стоицизму, што га је начинило пријемчивим за Јеванђеоску поруку. Касније је исповедао да су висок морал који су хришћани показивали на суђењима и мучењима која су следила, довели до његовог преобраћења око 193. године. Око тог времена се и вратио у Картагину где је примио свештеничко рукоположење. Бунџијски карактер одвео поново га је довео у сукоб са већинском струјом у картагинској Цркви којој је замерао световно понашање, али и колебљиво држање пред властима. Отпор већини одвео га је у мањину: иако је један од првих хришћанских јересиолога, баш њега је преоштра реч одвела у редове монтаниста. Није се на томе зауставио, јер му се ускоро учинило да су и монтанисти преблаги и превише меки. Негде пред крај живота основао је сопствену цркву, односно секту – тертулијанце. Ови су постојали још у време св. Августина (354 – 430), када су пришли Саборној цркви. Умро је између 230. и 240. године.
Чак и из ових скромних редова избија колоритни лик једног од најзанимљивијих отаца ране Цркве, свађалице, бунџије, никад спремног да прави компромисе ни са светом ни са собом. Док се налазио у редовима Саборне и Васељенске Цркве, написао је предрагоцене трактате у одбрану правоверног учења, пре свега од гностичког кривоверја, али и против таквих ствари као што су позоришне игре. Због тога се мисли да је управо он одговоран за привремен нестанак позоришних игара у раном средњем веку.
Сачувало се нешто преко 30 његових дела. Планирао је да напише велико свеобухватно дело (као на пример Иринеј), али је велики прогон омео остварење. Стога је прешао на мање трактате од којих је можда међу најлепшим „Мученицима“, упућен хришћанима у картагинској тамници. Током времена његови ставови су постајали све ригорознији, нпр. заступао је став о забрани другог брака чак и после природне смрти једног супружника. Ово га је довело у редове Монтанове секте.
Монтанисти су јерес настала око половине II века у Фригији у Малој Азији. Веровали су да поседују пророчанства која је сам Св. Дух открио Монтану пред скори крај света. Пошто ће ускоро крај света, монтанисти су се посветили чишћењу од греха, постовима, молитви и одрицању од светских задовољстава, брака и сл. Последњи трагови монтанизма уочени су крајем V и почетком VI века у М. Азији. Рачуна се да је Тертулијан негде око 207. приступио секти, јер његова позна дела (Против Праксеја, О посту, О једном браку и О уздржавању) садрже видне елементе монтанистичког ригоризма.
Овај приказ писао сам на основу сјајне књиге Barnes, Т., Tertullian: A Historical and Literary Study. Oxford 1985.
Тертулијанови текстови се могу наћи на следећој адреси:
http://www.documentacatholicaomnia.eu/30_10_0160-0220-_Tertullianus.html
Овај сајт припада Римокатоличкој цркви и садржи најзначајнија дела хришћанских писаца на латинском језику.
На једном сајту Грчке цркве дата су дела писаца на грчком језику, међу којима се налазе дела највећих византијских историчара:
http://patrologia.ct.aegean.gr/
Sun Jan 27, 2008 2:31 pm
!