Srednjovekovna trpeza i vlastelina i kmeta

Aj,sta mislite cime su se ljudi hranili u ovoj krasnoj epohi?Pitam i za one sa punom riznicom i za oe koji su je punili.

Ilmatar ::

Aj,sta mislite cime su se ljudi hranili u ovoj krasnoj epohi?Pitam i za one sa punom riznicom i za oe koji su je punili.

Ovo je zanimljiva tema...Ako bismo hteli realno da pričamo, ne može se tvrditi sa sigurnošću, naročito ne za trpezu siromašnih, jer nema dovoljno izvora. Uglavnom, plemstvo je imalo privilegiju jedenja mesa, što proizilazi iz feudalnih i malih regalnih prava po kojima samo plemstvo sme da lovi. Lovila se divljač i ptice. Od domaćih životinja su takođe dobijali meso. Treba istaći da su u ovo vreme ljudi bili extremno pobožni, te se postilo otpr. 1/3 dana u godini, i u to vreme se jela riba, i pilo vino (to su imali i siromašni, ali mnogo lošijeg kvaliteta). Siromašni su (bar prema onome što sam ja čitao o tome) često jeli nekakve kaše, koje su bile mešavina vode i žitarica. Svež hleb je takođe bio privilegija bogatih, zbog čega su i pravljene ove kaše (ko u onom crtanom filmu "umočiću..."). Pravili su se i sirevi, naravno ponešto drugačiji nego danas. Problem siromašnih je bio nepostojanje jeftine i za uzgajanje lake biljke velike nutricione vrednosti, zbog čega se često umiralo od glasi ako je godina loša, ili ako rat uništi useve. Zbog toga je donošenje krompira iz Novog sveta izazvalo pravu revoluciju, smrtnost je drastično opala, i nastao je prvi pravi veliki u istoriji zabeležen baby boom, koji je trajao do kraja XVIII veka

Za hleb se nesto secam da je postojao propis koliko mora da je tezak, od cega da se sastoji itd, pa je postojala i neka vrsta inspekcije koja je nadgledala pekare, jer su ovi cesto umeli da stave odredjeni procenat nekoh drugih, jeftinijih sastojaka, da bi vise zaradili (otprilike ko sto se i danas radi, samo niko ih ne kontrolise!).

Marija ::

Za hleb se nesto secam da je postojao propis koliko mora da je tezak, od cega da se sastoji itd, pa je postojala i neka vrsta inspekcije koja je nadgledala pekare, jer su ovi cesto umeli da stave odredjeni procenat nekoh drugih, jeftinijih sastojaka, da bi vise zaradili (otprilike ko sto se i danas radi, samo niko ih ne kontrolise!).

Jeste, to je esnafska kontrola kvaliteta, koja je postojala u gradovima...Ima dosta o tome u "Život u srednjevekovnom gradu"...Taj kontrolisani hleb je bio namenjen trgovcima i zanatlijama, a prekršaji u proizvodnji su povlačili oduzimanje dozvole, novčane kazne i slične mere. Ipak, zna se da se za vreme sušnih godina masa vekne smanjivala u proseku 10-20%

Historuk, najbolji si
A koje su sve vrste mesa jeli?

Marija ::

Historuk, najbolji si
A koje su sve vrste mesa jeli?

Uh, pa to je već previše detaljno pitanje...Što se divljači tiče, verujem da su jeli ono što se moglo uloviti u njihovim šumama, tj. na taj segment trpeze najviše je uticaja imala geografska širina. Od ptica su jeli guske i patke, koliko mi se čini, a sirotinja je jela šta je mogla da ulovi pomoću raznih pomagala od kojih je najpopularniji štapić premazan lepkom, na koji ptica stane i završi u tanjiru. Uzgajane su svinje, ovce, koze i goveda, manje-više kao i danas, i domaća živina. Ali sve što sam napisao je onako iz glave i na prvu pomisao, mada ima i knjiga i naučnih članaka koji se bave baš tom problematikom (kad sam polagao geografiju kod prof. Mišića jedna od rasprava je bila i "Lov u srednjevekovnoj Srbiji", zanimljivo štivo u kome su opisane metode i tehnike srednjevekovnog lova, ali i geografska rasprostranjenot divljači)...

Historik ::

Marija ::

Historuk, najbolji si
A koje su sve vrste mesa jeli?

Uh, pa to je već previše detaljno pitanje...Što se divljači tiče, verujem da su jeli ono što se moglo uloviti u njihovim šumama, tj. na taj segment trpeze najviše je uticaja imala geografska širina. Od ptica su jeli guske i patke, koliko mi se čini, a sirotinja je jela šta je mogla da ulovi pomoću raznih pomagala od kojih je najpopularniji štapić premazan lepkom, na koji ptica stane i završi u tanjiru. Uzgajane su svinje, ovce, koze i goveda, manje-više kao i danas, i domaća živina. Ali sve što sam napisao je onako iz glave i na prvu pomisao, mada ima i knjiga i naučnih članaka koji se bave baš tom problematikom (kad sam polagao geografiju kod prof. Mišića jedna od rasprava je bila i "Lov u srednjevekovnoj Srbiji", zanimljivo štivo u kome su opisane metode i tehnike srednjevekovnog lova, ali i geografska rasprostranjenot divljači)...

E,i ja sam citala taj rad za ispit iz geografije!Svasta moze da se nadje od prica o zubru i turu,pa preko dabrova i lova na lokalne napasti kao sto su vukovi kojih je tada bilo sila jada puno........meni se svidja rad.

Ilmatar ::

Historik ::

Marija ::

Historuk, najbolji si
A koje su sve vrste mesa jeli?

Uh, pa to je već previše detaljno pitanje...Što se divljači tiče, verujem da su jeli ono što se moglo uloviti u njihovim šumama, tj. na taj segment trpeze najviše je uticaja imala geografska širina. Od ptica su jeli guske i patke, koliko mi se čini, a sirotinja je jela šta je mogla da ulovi pomoću raznih pomagala od kojih je najpopularniji štapić premazan lepkom, na koji ptica stane i završi u tanjiru. Uzgajane su svinje, ovce, koze i goveda, manje-više kao i danas, i domaća živina. Ali sve što sam napisao je onako iz glave i na prvu pomisao, mada ima i knjiga i naučnih članaka koji se bave baš tom problematikom (kad sam polagao geografiju kod prof. Mišića jedna od rasprava je bila i "Lov u srednjevekovnoj Srbiji", zanimljivo štivo u kome su opisane metode i tehnike srednjevekovnog lova, ali i geografska rasprostranjenot divljači)...

E,i ja sam citala taj rad za ispit iz geografije!Svasta moze da se nadje od prica o zubru i turu,pa preko dabrova i lova na lokalne napasti kao sto su vukovi kojih je tada bilo sila jada puno........meni se svidja rad.

Izvini al ko su ti zubrovi i turovi? Sta je to?

Pa pročitaj raspravu! Šalim se, reč je o izumrelim vrstama životinja, koje su nekada živele na Balkanu i bile predmet lova ovdašnjih plemića. U raspravi se delimično rekonstruiše njihovo rasprostiranje, pomoću toponima (imena gradova, sela, reka, planina, brda, naselja) koji potiču od imena tih životinja.

Ilmatar ::

Aj,sta mislite cime su se ljudi hranili u ovoj krasnoj epohi?Pitam i za one sa punom riznicom i za oe koji su je punili.

Oni siromasni kupusom i slicnim bezveznim biljakama koje su rasle u Europi (jer one fine ukusne poput krompira jos nisu bila poznate), a bogati mesom ....

Marija ::

Ilmatar ::

Historik ::

Marija ::

Historuk, najbolji si
A koje su sve vrste mesa jeli?

Uh, pa to je već previše detaljno pitanje...Što se divljači tiče, verujem da su jeli ono što se moglo uloviti u njihovim šumama, tj. na taj segment trpeze najviše je uticaja imala geografska širina. Od ptica su jeli guske i patke, koliko mi se čini, a sirotinja je jela šta je mogla da ulovi pomoću raznih pomagala od kojih je najpopularniji štapić premazan lepkom, na koji ptica stane i završi u tanjiru. Uzgajane su svinje, ovce, koze i goveda, manje-više kao i danas, i domaća živina. Ali sve što sam napisao je onako iz glave i na prvu pomisao, mada ima i knjiga i naučnih članaka koji se bave baš tom problematikom (kad sam polagao geografiju kod prof. Mišića jedna od rasprava je bila i "Lov u srednjevekovnoj Srbiji", zanimljivo štivo u kome su opisane metode i tehnike srednjevekovnog lova, ali i geografska rasprostranjenot divljači)...

E,i ja sam citala taj rad za ispit iz geografije!Svasta moze da se nadje od prica o zubru i turu,pa preko dabrova i lova na lokalne napasti kao sto su vukovi kojih je tada bilo sila jada puno........meni se svidja rad.

Izvini al ko su ti zubrovi i turovi? Sta je to?

Mudri Historik rece,izumrli predstavnici faune sa Balkana sa zvucnim imenima.

crna_udovica ::

Ilmatar ::

Aj,sta mislite cime su se ljudi hranili u ovoj krasnoj epohi?Pitam i za one sa punom riznicom i za oe koji su je punili.

Oni siromasni kupusom i slicnim bezveznim biljakama koje su rasle u Europi (jer one fine ukusne poput krompira jos nisu bila poznate), a bogati mesom ....

slazem se sa crnom udovicom...

A sta je sa onim predstavama u filmovima gde su na stolovima kod imucnijih sva ona pernata divljac i jos plus labudovi i prasici s jabukom u ustima?Ima li kavih predstava na tapiserijama ili crteza jer to su i filmadzije negde morale videti ako zele malo autenticnosti,do koje je nekima ipak stalo?

Намеравам да бацим неке папириће са средњовековним рецептима, па ћу те рецепте овде прекуцати, за случај да неко жели да се опроба у кухињи.

СРЕДЊОВЕКОВНИ РЕЦЕПТ КУВАНОГ ВИНА

За 5л вина потребно је 3л полуслатког црног вина
2л воде
750гр меда
суво грожђе, цимет и зрнасти бибер

Вино са водом и зачинима кува се док не уври затим се стави мед и послужи се топпло.

ПИТА ОД ГОЛУБА

225 350г направити тесто од белог брашна без обзира да ли би желели покрити питу
1 голуб (ја бих додала да тај голуб може да се у'вати на стари пензионерски начин - издробите средину од хлеба, седнете на клупицу у неком парку и почнете да храните голубове)
2 пилеће бело месо или цео батак
150мл сувог белог вина
мало црног бибера
4 ловорова листа
15г маслац
50г печурки
25г сувог грожђа
3 јајета
со, бибер и кашчица млевеног ђумбира

225г теста развити у дубоку тепсију пречника од 20 цм. Голуба кувати на тихој ватри са вином, ловоровим листом и бибером, отприлике до сат времена. Затим додати пилетину и кувати јо 45мин док живина не буде мека. Дотле печурке паримо на маслацу. Месо исецкамо на ситне комаде, помешамо са печуркама, суцим грожђем и све то поспемо по тесту. Јаја измутимо са виљушком са сољу, бибером и ђумбиром. Додати 240мл супе у којој се живина кувала и све сипамо на месо. Ако желимо да покријемо питу, развијемо остатак теста и покријемо сарджај тепсије. Пећи у рерни на 1801ц, 25-30мин.

КОЛАЧ СА СИРОМ

Тесто од 225г белог брашна
225г сира
25г ситно сецканог ђумбира или сувог грожђа
15г прженог и исецканог семена јелке (где то може да се нађе???)
Шећер по укусу
Лимуновог сока по укусу

Развијемо тесто и исечемо 24 комада квадратића отприлике 15х8цм. Пећи на 190 степени отприлике 10мин док не добију лепу браон боју и док не буду хрскави. Извадимо из пећнице и оставимо да се хлади. за ово време помешамо сир са осталим састојцима. Пре сервирања слепимо два теста са филом. Сервирамо као десерт.

ПАСТРМКА

Овде наведени зачини су коришћени у средњем веку у источној Енглеској. По могућности користити свеже, ако нема може и сушено.

6 очишћених пастрмки
6 струкова свежег рузмарина или 1-2 кафене кашике сушеног
75г меког маслаца
18 струкова свеже менте или 1-2к. к. суве
6 струкова жалфије или 1 к. к. суве
1-2 к. к. крупне морске соли.
Мало црног бибера

У сваку пастрмку ставити по струк рузмарина. Остале зачине исецкамо на ситно и помешамо са маслацем. Са овом масом намажемо обе стране рибе. Печемо на роштиљу 4-5 мин са обе стране док кожура не добије лепу браон боју и док се месо не одвоји од костију. Све то прелијемо са осталим маслацем. Сервирамо са свежим месом и маслацем.

Пријатно!