Албанци

Албанац или Шиптар, питање је сад!

Оба термина су егзоними, дакле имена народа пореклом оз других језика. отуда у српском оба иамју легитимитет.

Колико сам ја упознат, Албанци Албанију зову Shqipëriа - Шћиперија. Шћиптар би онда значило син Орла, назив који су они усвојили за себе због Скендербега и орла на његовом грбу. Значи, они себе називају Ш(ћ)иптарима, а остатак света их зове Албанцима. Код нац су прихваћена оба, сем што је термин "Шиптар" код нас добио и неко друго значење...

Kada sam bila na Kosovu, odnosno u Kosovu polju cula sam da oni jedni druge nazivaju Siptarima ne Albancima...tj. da smatraju da su Albanci oni koji zive u Albaniji, a oni koji zive na Kosovu Siptari...

Мислим да ово није тема овог форума. Има језичких форума где о овоме може да се расправља.

vojvoda ::

Мислим да ово није тема овог форума. Има језичких форума где о овоме може да се расправља.

Јесте, али зато је и стављена у оф-топикс, где може да се расправља о било чему

Сори.

Професоре, шта Ви мислите о књизи Петера Бартла о Албанцима? Колико су тачне оне теорије о пореклу Албанаца од Илира или Трачана? И само још ово питање, за сад, ко је дао име Албанцима, с обзиром да је то егзоним?

Мене интересује има ли неких радова који говоре о немачком (аустријском) деловању на формирању свести о албанској нацији?

Za radove ne znam ali upoznata sam s pricom o izmisljanju albanske nacije od strane austrijskih istoricara.

Заиста не би могло да се говори о "измишљању нације", премда је очигледно да у приказима аустријских и немачких историчара има доста пристрасности, па и искривљавања. Са тиме се почело још у време О. Хана половином XIX века чију књигу (на жалост, само на немачком), можете да скинете у потпуности са Гугла. Како се крај века ближио и са њим нарастале српско - аустријске супротности, тако је расла и аустријска заинтересованост за Албанце, егзотични народ који је - после свега - бар делимично био католички. Врхунац ангажованости на страни Албанаца Аустрија је имала почетком XX века када је имала свог конзула у Скадру Теодора Ипена. Срећом по науку, Ипен није био САМО шпијун и политички агент, већ и врстан научник, оштрог ока и великог талента. Обилазећи северну Албанију саставио је најмање 4 извештаја који су у штампаном издању били подељени на мање чланке, те се стиче утисак да их је више. (За библиографију види "Град и жупа....") Ови извештаји су данас предрагоцени, јер многе објекте које је тада видео вредни царско - краљевски шпијун, нико касније није обилазио, а неки су у међувремену и пропали.

Што се тиче П. Бартла, он се у приличној мери одвојио од старе матрице аустро - немачког извештавања. Иако је и он приметно пристрасан, његова наклоност Албанцима је знатно софистициранија и углађенија. У целини, књига не представља извор самосталне вредности и чини само преглед албанске историје. Ипак, чак и таква, уноси мало светлости у читалачку публику у Србији која о тим стварима стварно мало зна.

Препоручујем за читање са опрезом.

Dobro,barem o izmisljanju istorije jednog naroda.