Habeas Corpus Act

Иако овај акт не настаје у време строго хронолошки одређеног средњег века, верујем да заслужује пажњу средњевековаца.

У питању је, наиме, најважнији документ о правима човека у англосаксонском праву. Заправо, он садржи прве гаранције личне слободе пред судом и органима кривичног гоњења, те с те тачке представља један од најзначајнијих аката у историји.

Иако најпознатији акт под овим именом настаје 1679., већ од 13. века у судском поступку у Енглеској имамо тзв. Writ of Habeas Corpus, а који подразумева да шериф мора оптуженог физички довести пред суд. Баш одатле и настаје име habeas corpus, у преводу "мораш тело (привести)". То су, заправо, почетне речи форумуле Habeas corpus ad subjiciendum (рецимо, једна од формула). Међутим, још увек се није тражио правни основ привођења...

Од 15. и 16. века установа Habeas Corpus добија ново значење- почињу да га користе централни судови ради сузбијања делатности локалних судова. Наредба сада гласи Habeas corpus ad subjiciendum et recipiendum и постаје начин да се предмет изузме из надлежности нижег суда. Касније, током 17. века почиње да се користи и као основ за ослобађање од притвора. Познат је случај судије Коука који је ослободио многе затворенике, да би на крају био смењен од стране краља, али последице овог сукоба су биле значајне. Наиме, од тада Habeas Corpus почиње да се користи и као средство утврђивања законитости хапшења...

Прекретницу представља чувени случај Darnel's Case или The Five Knight's Case, у ком су петорица племића тражила ослобађање од затворске казне коју су зарадили због неплаћања новог краљевског пореза који је био наметнут без сагласности парламента (Чарлс Први и ратови са Шпанијом&Француском). Суд је одбио да примени Habeas Corpus, сукоби су настављени, а све то резултирало је доношењем чувене Petition of Right, где посебан значај има чл. 39 у коме стоји да се незаконитим има сматрати оно хапшење приликом кога затворенику није образложен правни основ лишавања слободе. То је био још један корак напред...

Познато је како је прошла Петиција о правима и шта се све издешавало наредних година. Коначно, после обнове монархије и смиривања ситуације правни и уставни развој енглеске монархије се наставља 1679. када виговци побеђују на изборима. Њихова улога у доношењу чувеног акта познатим под именом Habeas Corpus Act илити трећа Магна карта, била је пресудна. Иначе, друга Магна карта је, заборавих, свакако Петиција о правима.

У следећем посту нешто више о садржини самог акта...

Ево мене, опет...

Према овом акту, извршни органи су овлашћени да хапсе и задржавају у притвору само лица за која постоји судски налог. Ова одредба је ограничена одређеним, строго прописаним, условима када полиција због "више ствари" може и без налога делати. Иста ствар је и данас.

Кад је неко лице ухапшено БЕЗ налога, он сам&његова породица могу тражити да им се у року од 24ч достави писмено обавештење о основу хапшења. Оптужено лице мора се извести пред суд у року од три дана, с тим што ако се установи да нема основа хапшења лице се пушта на слободу. Оптужено лице би морало бити у најкраћем року испитано, на основу чега се даље одређује да ли ће га пустити на слободу, продужити му притвор, пустити га на слободу до суђења, одредити кауцију...као и данас.

Даље, установљено је право ne bis in idem по коме једно лице не може бити два пута оптужено по истом правном основу (је л гледао неко Пукотину са Хопкинсом?), затим да се не може вршити премештање из једног затвора у други, да нема затварања у Шкотској и прекоморским земљама, као и врло важна одредба која се тицала застарелости гоњења.

У одређеним ситуацијама Habeas Corpus Act је могао бити стављен ван снаге (као што се десило током рата са Наполеоном), али су те суспензије морале бити јасно временски одређене.

Важне допуне овог акта садржане су у Билу о правима (Bill of Rights) из 1689., када је забрањена превисока кауција и на тај начин могућност изигравања права ухапшеног. Допуне Habeas Corpus Act -а из 1816. односиле су се на ширење домета и на грађанско-правне случајеве, а од 1862. укинуто је територијално ограничење важења, ширењем примене и на прекоморске колоније. У САД-у је данас Habeas Corpus Act саставни део устава.

Ето, толико.