Српско национално питање од средњег века па до данас

Инспирисан данашњим предавањем професора о Србима који су се преселили са Лабе у Илирик, а потом ратовали у Италији за рачун Византије, отварам ову тему и молим га да још мало детаљније образложи ову занимљиву теорију о досељавању Срба...
И наравно, да нам да своје мишљење о националном питању, уколико жели.

Унапред захвалан

Олаф

Nisam siguran koliko je ta teorija interesanta. Mislim da je tu u pitanju smeštanje već poznatih činjenica u jedan interesantan okvir i da nije ništa senzacionalno.

Али је свакако изазвала велики број подигнутих обрва! С тога би нам било драго када би професор, ако је у могућности, опширније образложи дату претпоставку.

Да, да...

Поштовене колеге и колегинице, на данашњем часу је било речи о неким савременим погледима на питање српске етногенезе (настанка народа). Под тим се никако не би могао да подразумева топик са горњим насловом. Пошто се нисам научно бавио овим питањем, могу да пренесем само резултате туђих истраживања, што сам и у чинио, са посебним освртом на литературу коју сам цитирао.

Поента предавања је била у томе да је једна група војнички способних кланова највероватније сарматског порекла, дошла у Илирик и тамо се наметнула већ досељеним словенским племенима. Придошлице су се уклопиле у друштво и етнички асимиловале, давши му при том своје име. Тако се објашњава чињеница да данашњи Лужички Срби говоре језиком који припада западнословенској групи ие језика, а овдашњи јужнословенској. Појава о којој је реч позната је и на другим просторима (случај Бугара, Мађара!!). Искрено ми је жао што ово може да изазове подизање обрва, али је наука напредовала у том правцу. Тиме се не доводи у сумњу словенско порекло Срба - племена која су ушла у племенски савез су сигурно била словенска - али њихово вођство, политичка елита, кохезиона сила изгледа да је била етнички страна. Наиме, изгледа да је етноним "Срби" сарматског порекла....

Тако ствари стоје у савременој историјској и језикословној науци. Што се тиче националног питања... нек нам је свима Бог у помоћи. Ствар ионако излази из оквира овог форума који је превасходно окренут средњем веку.

Јел бисте могли да процените колико је ова теорија утемељена у чињеницама. То јест колико је вероватно да оне чињенице које су нама познате у потпуности осликавају српску етногенезу. Што се тиче тих ратничких дружина ја сам више склон да поверујем да су у питању неки изузетни случајеви (можда најамници у византијској војсци). Елем, мислим да је немогуће дати уопштене одговоре када се располаже са врло мало података. што је свакако случај са раним српским средњим веком.

Професоре, немојте погрешно да схватите отварање ове теме, свестан сам да ова тема нема много везе са средњмм веком, али као што нам рече једна Ваша колегиница: ,,Та рана (проблем националног питања, подељености...итд.) нас боли, имамо пуно право да нас боли и болеће нас још дуго''' те сам хтео да у овој свеопштој ,,европској'' или каквој год атмосфери чујемо и један другачији став од онога који нам се свакодневно сервира путем медија, НВО и томе слично...
Потпуно ћу разумети ако будете желели да се повучете из ове теме, заиста нисам имао лошу намеру...

Олаф.

П.С. Шта би требало да значи реч ,,Срби'''и ,,Срб''?

Defunctus ::

Поента предавања је била у томе да је једна група војнички способних кланова највероватније сарматског порекла, дошла у Илирик и тамо се наметнула већ досељеним словенским племенима. Придошлице су се уклопиле у друштво и етнички асимиловале, давши му при том своје име. Тако се објашњава чињеница да данашњи Лужички Срби говоре језиком који припада западнословенској групи ие језика, а овдашњи јужнословенској. Појава о којој је реч позната је и на другим просторима (случај Бугара, Мађара!!). Искрено ми је жао што ово може да изазове подизање обрва, али је наука напредовала у том правцу. Тиме се не доводи у сумњу словенско порекло Срба - племена која су ушла у племенски савез су сигурно била словенска - али њихово вођство, политичка елита, кохезиона сила изгледа да је била етнички страна. Наиме, изгледа да је етноним "Срби" сарматског порекла....

Мислим да сте ме погрешно схватили - "дизање обрва" није изазвано толико тезом коју сте ви јуче представили, већ изостанком икаквог помињања дате тезе од професора који се дирекнто баве националном историјом (конкретно, професори из Историје Срба у раном ср. веку и Историјске географије). Дакле, неке од нас је ваше излагање зачудило из простог разлога јер је било потпуно ново за нас! Отуд и жеља да сазнамо нешто више.

Свакако, свакако...

Прихватам објашњења.

Порекло имена Срба није расветљено, али ми се чини да највише присталица у светској науци има теорија о сарматском пореклу. Ту теорију развијају и подржавају лингвисти у недостатку историјских извора који би носиоце имена везали за неки конкретан простор у Азији. Не могу да судим о тачности теорије, али ми се чини да има највише присталица.

Молим да не узмете за зло колегама који држе тај предмет. Они у начелу желе да држе наставу на основним студијама, неоптерећену контроверзним теоријама. Другим речима, желе да вам говоре о стварима које су сигурно утврђене, а не о онима које нису доказане. Искрено говорећи, они су у праву, то и јесте сврха основних студија. Тек на вишим степенима студија треба да се градиво прошири. Мој проблем је што се тога не држим и покушавам већ на основним студијама да вам презентирам нешто више од онога што пише у уџбеницима. Да ли је то грешка и да ли је то промашај?

Мислим да није, јер не могу да издржим а да вам не кажем да ми је мило што су моја предавања изазвала ефекат који описујете. Из тога ће да се роди Зачуђеност, а из ње Запитаност о свету и сопственом месту у њему. Наставите да питате.

Хвала Вам на разумевању...заиста...хвала пуно!

Мене интересује да ли је уопште правилно из тако мало података и лингвистичких и историјских извлачити тако уопштене закључке?

Да ли постоје још неке занимљиве теорије о пореклу Срба, које имају упориште у науци?
Знам да је ово мало осетљиво, али ћу Вас ипак питати да ли има било какве наде за решење националног питања у блиској или даљој будућности? Јер како ствари сада стоје, црно нам се пише, с обзиром да нас је све мање...

Мени је само жао што нису сви професори ширих погледа када је у питању њихов предмет. Историја није нешто што се тек тако може изоловати и посматрати у експерименталним условима са чистим бројкама и чињеницама, већ увек, али увек, треба давати предност ширини и дубини проучавања.

Постоји много теорија и ја верујем да је добар део заиста "занимљив". У науци и јавно заступам мишљење које сам изнео јер га сматрам утемељеним и одбрањивим. Али, као што сам на самом почетку претходног поста поменуо, то је само теорија, дакле сматрање, мишљење. Према томе, оно треба тек да се докаже. Искрено говорећи, докази против нису до сада изнети. Видећемо.

Што се тиче довољности доказа, могу да кажем да снага доказа не зависи од квантитета (броја, величине, па чак и дужине), већ од степена веродостојности коју му придаје савремено друштвено окружење. Према томе, један доказ може да има снагу круцијелног аргумента у сред мноштва слабијих и/или посредних доказа. Пошто за ово време нема историјских извора, остају нам археологија и лингвистика, при чему лингвистички аргумент има снагу исказа из историјског извора. То је случај и са овом теоријом.