Magna Carta Libertatum

Колико је по вама Magna Carta заиста ослабила моћ енглеског краља?

Nisam bas upucena u to, al Jovan Bez Zemlje svakako nije dugo poziveo posle donosenja Magna Carte

Osetno, u formalno-pravnom domenu. E sad, kako to uvek biva, ako je kralj bio nesposoban, plemstvo ga je pritiskalo jos vise. Sa druge strane, kod snaznih vladara, uvek se nalazio nacin da se pojedine odredbe zaobidju, a bilo je i trenutaka kada se niko nije usudjivao da pita zasto nesto nije u skladu sa MCL-om. Ipak, to je znacajan dokument u istoriji Engleske, koji je omogucio pravni okvir za razvoj zemlje, i dugo godina bio polazni osnov u odnosu kralja, plemstva i podanika. Na kraju krajeva, i danas je na snazi, pa vi vidite

lady_Godiva ::

Nisam bas upucena u to, al Jovan Bez Zemlje svakako nije dugo poziveo posle donosenja Magna Carte

Joj kadse sjetim njeg, stata sto nije pozivio Robin Hud bi bio bas zanimljiv

А шта мислите на енглеском инсистирању да њихова демократија вуче корена још од Магна Карте (ово је нарочито било карактеристично за виговску историографију 19. века)?

Ја се слажем са тим размишљањем, јер повеља представља прво ограничење власти и самовоље владара у средњем веку, те на тај начин и камен темељац сваког каснијег уставно-правног поретка, а тиме и темељ англосаксонске демократије.

Згодно је напоменути да се у Енглеској дуго под овим именом подразумевала потпуно друга повеља, повеља краља Хенриха III из 1225. Додуше, одредбе су доста сличне са Јовановом повељом, а неке од њих су саставни део и данас важеће збирке закона под именом English Statute Book. Иначе, сам назив повеље потиче тек из 1297., а кум је Евдард I који јој је дао име Magna carta de libertatibus Angliae.

Такође, Магна карта није у оригиналном тексту била подељена на чланове, та подела потиче тек из 17. века, чисто из практичних разлога, а сам назив Магна нема вредносни суд, већ предствља ознаку чисто квантитативног карактера.

А шта садржи сама повеља?
Пре свега следеће ствари:
1) Краљ нема право да повећава намете без Општег савета краљевине (Commune concilium), тј. сабора свих барода
2)Краљ није могао да хапси феудалце без одлуке суда, а суд сачињавају људи који су му равни по статусу (iudicium parium)
3) Гарантује се сигурност својине
4) Гарантује се независност цркве, тј. немешање краља у њене послове
5) Сељацима је обећано да неће бити прекомерних намета
6) Дозвољна је слободна трговина унутар и ван Енглеске

Управо кршење ових одредаба довело је до побуне Симона де Монфора и сазивања први пут у историји енглеског парламента 1265.

А с обзиром да је Британија земља неписаног устава и да се све њене уставне одредбе налазе у маси законских аката уставног карактера сачињаваних вековима, слободно можемо рећи да Магна карта и данас представа уставни оквир за гарантовање слободе личности, а пре свега у вези са забраном незаконитог хапшења, права на вођења законитог судског поступка, итд.

Знам то али ме интересује колико је Магна Карта у времену у коме је настала представљала суштински важан документ а колико декларативни 8као што је показано за неке одредбе Душановог законика на пример). Питање је, такође, колико је од снаге власти зависило у којој мери ће бити поштована. Још је интересантно напоменути да је заправо демократија одозго односно да су се та права пре свега односила не више слојеве (лордове).

vojvoda ::

Знам то али ме интересује колико је Магна Карта у времену у коме је настала представљала суштински важан документ а колико декларативни 8као што је показано за неке одредбе Душановог законика на пример). Питање је, такође, колико је од снаге власти зависило у којој мери ће бити поштована. Још је интересантно напоменути да је заправо демократија одозго односно да су се та права пре свега односила не више слојеве (лордове).

Главна одредба повеље и њен цивилизацијски значај је у томе што признаје да је закон изнад краља. То није било ни мало декларативно, и поштовало се вековима. То што у то време демократија подразумева само лордове је сасвим нормално, круг људи који су били захватани том "демократијом" се временом ширио. Немој то гледати са данашњег становишта те речи, јер до пре мање од 100 година право гласа су у 90% земаља имали само мушкарци који плаћају порез преко одређеног имовинског цензуса.

Она је за оне којима су повластице обећане представљала значајан документ, док је за краља, бар се он тако понашао, представљала декларативан документ, чији садржај ће, тако је веровао, успети да пренебегне. Историја му није дала за право, то је данас барем очито.

Arbus_Di ::

Она је за оне којима су повластице обећане представљала значајан документ, док је за краља, бар се он тако понашао, представљала декларативан документ, чији садржај ће, тако је веровао, успети да пренебегне. Историја му није дала за право, то је данас барем очито.

Слажем се да је тако када је у питању краљ Хенри Трећи, али су сви његови наследници на трону, укључујући и оне данас, поштовали одредбе повеље, тј. бар ту основну да је закон изнад краља...